Председник Србије Александар Вучић најављује додатне мере у борби против ширења коронавируса.
„Прешли смо ту бројку од 100, од тога је 55 лица у болници, 6 лица је у тешком стању и налазе се на респираторима“, каже Вучић.
„Очекујемо у данима и недељама који долазе даље убрзано повећање броја заражених, нама је инфективна клиника готово пуна, прелазимо на болницу Драгиша Мишовић“, наводи председник и додаје:
„Нама је двоје било пуштено јер су се два пута показали као негативни. Али долази много много више“.
„Болнице су нам све пуније, лакери се држе јуначки. Војска и полиција веома добро обављају свој посао и верујем да ћемо моћи да помогнемо да помогнемо лекарима иако су веома уморни“, наводи.
Очекује се да се још три лица отпустим сутра ако се по други пут покаже да су негативни.
„Зашто сам рекао да је овај број од 100 важан. То је зато што је у неколико земаља од тог тренутка кренуло геометријски да се увећава. Све теже можете да контролишете, то се у свим земљама догодило. Пре сат времена у Београд смо успели да допремимо седам респиратора шведске приозводње“.
„Затварају се сви гранични прелази и сем транспортних камиона нико не може да уђе у Републику Србију“, истиче председник.
Он је замолио људе да поштују забрану кретања.
Наводи и да се оставља термин недељом ујутру од 4 до 7, али наводи да је то мера којом пензионере треба обесхрабрити.
„Држава сад мора да реагује одлучније и озбиљније“, каже.
Како наводи председник, неко је данас пренео лажну вест да је несташица горива у Србији и додао:
„Они ће ићи у затвор“.
„Никаквих проблема немамо са нафтом, и дозвољавамо изоз нафте“, каже Вучић у свом обраћању.
Поред мера о затварању граница, председник наводи и поптуно укидање међуградског саобраћаја, али се оставља могућност аутомобилског.
Полицијски час неће бити само од 20 часова до 5 ујутуру, али ће о томе бити више речи током викенда.
Председник је рекао а неће бити провлема са маскама и дезинфекционим средствима, и навео да неки од акта милости можда донети до краја године за оне са лакшим делима, а који се у затворима баве проузводњом маски.
Б92
policijski cas je od osam uvece do pet ujutru a bice ga jos.
za penzionere odredjeno je vreme od cetiri ujutru do sedam;
od cetiri do pet, penzioneri pustolovi mogu biti uapseni, od pet do sest sati treba da u redu stoje, prodzakaju kako je u njih obicaj, a od sest do sedam mogu kupiti veknu leba za poparu a oni bogatiji i flasu farbane secerane vode da energiju dobiju da mogu kuci da se vrate, a ako budu imali srece donece im pred vrata pastetu sa likom svinje, neki sa belom kesom i na njoj spljostenom kockom i to ne jednom, vec sa tri, sto reko onaj, idite bre u tri lepe … glas dajte pa se …
dobro za posiljaoca, naplatice to vise nego visestruko, dobro za krvatskog mesara sav otpad u pastetu moze da pobaca, a penzioneri ce se najesti i ekspresno stomak procistiti, jerbo od suva leba moze i zatvora biti.
one tate koji su po zadatku upravljali kovnicom ili trguju municijom ne pominjem, oni u prodavnice i ne idu, vazni narodni i drzavni poslovi im to ne dozvoljavaju.
onaj postovalac penzionera, koje toliko voli i ko boga moli da se pri pomenu istih rasplace, pa kad oseti da su mu mokre gace, se utisa i pocne o ustipkama, il strikanim vunenim carapama koje je dobro nositi i u krevetu za vreme spavanja, ali ne i za vreme velikog znojenja, da ne budem nekulturan ili bezobrazan.
poznati pravnik, pravni teoreticar i donosilac usmenih dekreta, likanin drug, zna sta radi i nista ne podpisuje, u ostalom kad pogledas njegov potpis uvati te neka muka.
penzioneri mogu u kupovinu i setnju od cetiri do sedam kad sav, trenutno besposlen, radni narod spava.
tek posle nastaje gungula i trka.
nego dal neko zna vratise li se ona zenskadija iz milana sto ode da tasnice kupuje, posla ih tamo neki doktor pas mu mater …
nekad smo i mi cuveni disidenti u trst putovali po farmerice; ja imo one dole rasirene, tamno plavu kosulju s cvetici i dugu kosu, nosijo sam ne samo ja nego jos od mene pozajmljivali i u svaleraciju isli a za nama se okretala ne samo zenskadija nego i muskarci bez jajci.
piso bi ja jos al penzioneri ocoravili, gluvi i zaboravili kako se zvali a ove mladje nas zivot ne interesuje ako nije pred izbore a i onda zure.
eto zato i razumevanja za sve moram naci.
ma nije njemu do mera, nema on leka od parazita, voli da se slika a i novinarke da merka i muva, zbog toga on nemoz da spava, koja li ce sledeca da poklekne pred lepotom i pameti i osmehom s nogu obarajucim, sto rece jedna od palih.