АЛАРМАНТНО Приватници отпуштају, држава се прави луда! Шта ће бити до јуна?

Коме је послодавац држава, лакше ће да дочека излазак из ванредног стања. Њих нико не сме да отпушта, нити да им умањује плату. Запослени код приватника, пак, могу да рачунају искључиво на – добру вољу и финансијску процену свог послодавца. А она није оптимистична.

Државе које су се нешто пре Србије суочиле са коронавирусом, усвајају економске мере за помоћ привреди која посустаје у тој борби.

Хрватска је управо усвојила пакет мера вредан скоро 4 милијарде евра као помоћ привреди погођеној епидемијом коронавируса.

Пакет садржи 63 мере чији је главни циљ очување радних места и исплате плата, известила је агенција Хина.

Тим мерама ће се омогућити предузетницима и грађанима погођенима коронавирусом одлагање плаћања дажбина као што су порези на доходак и на добит, и доприноси.

Такође, Хрватска ће у секторима погођеним епидемијом подржати очување радних места тако што ће, у висини минималне плате, помоћи сваког запосленог који би остао без посла.

Словенија предлаже пакет мера којим ће запослени послати “на чекање” код куће добијати најмање 80 одсто просечне плате у претходна три месеца. Држава ће од тог износа обезбеђивати 40 одсто. Ако мора да борави код куће због изолације и карантина, цео износ од 80 одсто просечне плате биће на терет државе.

НАЛЕД предлаже 10 мера

Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД предложила је 10 мера за подршку привреди током пандемије, укључујући смањење и одлагање наплате пореза и доприноса и једнократну помоћ за угрожене раднике и компаније.

Привремено смањење пореза и доприноса на зараде или њихово одложено плаћање за мале бизнисе и најосетљивије секторе, обезбеђивање јефтиних кредита за привреду уз подршку државе и исплата једнократне новчане помоћи угроженим компанијама и грађанима који остану без посла, према НАЛЕД-у, мере су за стабилизацију привреде.

Олакшице ће у Словенији бити признате и послодавцима који због пада наруџби и производње морају да пошаљу на чекање трећину или више запослених, али и малим и микропредузећима са једним или неколицином запослених. Реч је о приближно 110.000 фирми које делују по принципу “самозапошљавања”, а каквих је много у култури, новинарству, услужним и другим делатностима.

У Србији је прво на удару сектор туризма – од туристичких агенција којима се масовно отказују већ уплаћени аранжмани, преко конобара који сада раде у кафићима са скраћеним радним временом, до хотелијера, од којих су неки потпуно затворили врата.

Председник Самосталног синдиката угоститељства и туризма Србије (ССУТС), Драган Цветковић, за Нова.рс потврђује да је стање у овом сектору изузетно тешко.

“Могу да вам говорим само о чланицама нашег синдиката, а то је око 2.000 хотела у Србији. За сада знам да Хотел ‘Палисад’ на Златибору не ради, радници су код куће, плату ће добијати редовно. Хотел ‘Мажестик’ у Београду ради смањеним капацитетом. Код приватника правила нема, све је индивидуално. Никоме није лако. Надам се да овакво стање неће да потраје, да ће се ситуација са коронавирусом средити и да ћемо за месец, месец и по дана моћи регуларно да послујемо”, каже Цветковић за Нова.рс.

Шта су урадиле друге земље

Јужна Кореја је почетком марта најавила издвајања од скоро 10 милијарди долара за борбу против коронавируса, док је Тајланд наменио нешто мање од 13 милијарди долара за ублажавање ефеката вируса.

НБЦ је јавио да ће САД издвојити 500 милијарди долара у две транше.

Како је писао ЦНН, Немачка ће издвојити 500 милијарди евра за гарантовање кредита, а обећала је и неограничену ликвидност за фирме погођене коронавирусом.

Шпанија је најавила упумпавање додатних 200 милијарди евра, Британија да ће позајмити 330 милијарди фунти компанијама у невољи.

Србија је привредницима до сада конкретно понудила само тромесечни мораторијум на отплату рата кредита. То важи и за пољопривреднике, предузетнике и све фирме, али и за све грађане.

Јасно је да Србија себи не може да приушти дански сценарио – да држава , у сложном договору са синдикатима и послодавцима преузме обавезу субвенционисања три четвртине месечне плате запослених у приватном сектору, због кризе изазване коронавирусом.

А, шта је оно што може да се учини?

Ванредна професорка Економског факултета у Београду Јелена Жарковић Ракић за Нова.рс истиче да је Данска више илустративан пример где се истиче неопходна солидарност – све три стране нешто су дале: дала је држава, нешто су дали послодавци, а нечега су се одрекли радници.

“То је за тешке случајеве, за фирме које морају да отпусте више од трећине запослених. То је само илустрација ситуације. Али, државе западне Европе углавном дају фискалне програме, омогућавају предузећима одлагање плаћања ПДВ, пореза и доприноса на зараде. А у зависности од државе до државе, неке покривају и део зараде”, наводи Жарковић Ракић.

Мање-више су то све слични програми, каже.

“Сада је само питање колико је држава спремна да одреши кесу. Нови Зеланд је у ту сврху издвојио четири одсто БДП, Велика Британија 0,6 одсто. То је количина новца коју су спремни да издвоје за те програме. Уколико желимо да спречимо значајнији пад привредне активности, сматрам да би требало и ми да усвојимо неки сличан програм. Верујем да ће то Србија и учинити”, истиче наша саговорница.

Ипак, како наводи, мисли да је у Србији још рано да фирма процени колики ће јој бити пад активности.

“У сектору турзма је најтеже, ту се већ отказују аражмани. Бечки економски институт управо је објавио анализу да ће Западни Балкан најбоље проћи кроз кризу изазвану коронавирусом. Оптимистични сценарио за нашу земљу предвиђа привредни раст од 3,3 одсто, а песимистични стопу од два одсто раста. Кључно питање овде је трајање ванредног стања због коронавируса”, закључује Јелена Жарковић Ракић.

Нова.рс