Смејање “најсмешнијем вирусу”, довољно је пропраћено. Додуше више псовкама, и не рачун вируса. Он само ради своје, што се за “одговорне”, не би баш рекло. Или бар да не раде, како би требало… Зато медицинском особљу, од стране грађана макар аплауз, и макар само у осам увече! А властима по цео дан и сваког сата, нешто друго. Kад већ не можемо аплауз иза ушију…
Таман помислиш: ради се о бризи за све пензионере, досадашњег Председника свих грађана Србије који су чланови СНС. Драгоцене су то живуљке, како су мирно примили смањивање пензија! Нема бојазни да ће бити друкчије, ако их из неке потребе, власт опет ребне… А онда се јави остатак здравог мозга: откуд толика љубав старијима од 65 година у граду, а од 70 на селу? (Објашњење је смешније од свега најсмешнијег: сељаци су “повлашћени” јер треба да “посеју пшеницу!”. И морају имати неку дозволу, ако у пољу намеравају да раде између 20 увече и 5 ујутро).
Дати им по четири хиљадарке, а узети стопедесет ако изађу на улицу? (Добиће, вероватно, нешто они који такве пријаве). Зашто је љубав према онима са годином мање, иста као према деци и омладини? Ако би стари до седамдесете успели да се дочепају свог села или викендице, могли би оно што у граду не могу! А сељаци од шездесет пет, нека седе или леже и кашљу, моле се Богу и позивају врачаре. Никако “у град” код деце и унучића, и ближе лекарима! Тамо ће одмах бити старији пет година, плус све што следи. Лекара и медицинског особља, већ нема довољно…
А Анина објашњења? Добра ствар, по чему је иначе памтити? Ванредно стање прогласили су, баш по Уставу, председник, премијерка, и председница Скупштине, јер Скупштина није могла да се састане!? Тачно али пошто је проглашено! Не кад се знало како је у Kини и другде, када је уместо сазивања скупштине препоручиван шопинг у Италији! Значи, нама секс у здрав мозак, све док не остане у другом стању… А није лоше ни Ани. Kад буде стани-пани, на располагању јој је познато: “Ја сам само извршавала наређења!”.
Што би рекао Родољуб Шабић: много приче, “тренирања строгоће”, можда је канула и нека суза! Да прикрије кашњење у реаговању и неозбиљно реаговање. Одговарајућем професору може се и опростити, није био на свом терену. Али власт је на свом, и те како била! Зато није било “ванредне ситуације” него одмах “ванредно стање”, дуге цеви, прсти на обарачу… Зато много љубави уз мало одговорности, зато гледајмо Њега на телевизору док улицу гледамо само кроз прозор. Памтимо поменуто и остало чудно, и будимо спремни на будуће чудно. Рецимо, за почетак, на укидање друштвених мрежа, прво старијима…
Kорона ће отићи како је и дошла, а остаће ко остане. Kакав ће бити, зна се. Плашљивији него раније, несигуран шта да чини и не чини, у сталном ишчекивању наређења и објашњења. Увек окренут “оном горе”. Не на небесима али ипак над нама, и са традиционалним: “…даде и узе, нека је благословено име његово”.
