Пад од 40 одсто светских берзи је најбржи у историји и најбољи је доказ да тржишта не верују да САД, са другим централним банкама, могу да спасу свет од кризе. Дуг САД од 24 хиљаде милијарди и унапред потрошена три бруто национа дохотка Запада не могу се прикрити, као ни дуг Дојче банке од 16 бруто националних доходака Немачке. Прошлогодишњи пад индустријске производње је објашњен као ,,индустријска рецесија”, а не економска криза. Та неверица народа види се по празним рафовима богатих западних земаља, као и раст продаје оружја у САД, што показује ниво поверења у вођство тих земаља.
Пад берзи и кризу убрзава и нафтни рат. И тај рат је својеврсни реванш. Михаил Горбачов је 1986. године, избором почео ,,перестројку”, на коју су одговориле САД са Саудијском Арабијом, обарањем цене нафте. Тај потез је лишио СССР девизног прилива, и натерао га на тражења кредита и задуживања, који су довели за неколико година до распада СССР-а. Исти потез повлачи и Русија, па повећањем производње нафте обара цену барела испод 30 долара. Ниске цене нафте урушавају производњу нафте из шкриљаца у САД, јер је граница рентабилности 60 долара за барел. Поред тога, произвођачи нафте из шкриљаца имају обавезу у овом полугођу да исплате банкама 86 милијарди долара. Ово доводи до нестабилности банкарског система САД. ФЕД реагује са кредитом од 700 милијарди са каматом од 0,025 одсто. Проблем настаје због неповерења у долар, па нико више не купује америчке хартије од вредности, и тај се доштампани новац не распоређује по свету, већ инфлаторно делује у САД. Како ова инфлација неће отићи у иностранство, то ће инфлаторни удар пасти на економију САД. Ова економска криза траје одавно, и показала је да цена нафте није економска, већ геостратешка категорија.
Ради оваквих противуречности интереса у историји су почињали ратови. И сада се покушава исто, али се то сведе на локални рат. Локални рат не може да разреши нагомилане противуречности, а резултат атомског рата није повољан за актере. Али, неко други мора бити крив! Велико зло и пандемија вируса корона се користи као оптималан кривац за све неуспехе Запада: за банкрот Италије, пропаст ,,шенгена” и васпостављања граница, обустављања авионских линија, престанак туризма и низ других тешкоћа, за шта неће бити криво државно руководство већ вирус корона. То се види на основу извештаја Фокс Њуза, од 16. марта 2020. године, кад на питање новинара ,,да ли се економија креће ка рецесији након пада берзи”, председник Доналд Трамп одговара ,,Па, то би се могло догодити. Али ситуацију разматрано, не са становишта рецесије, него са становишта борбе против вируса. Чим га зауставимо, појавиће се тражња и на берзи и економији и видећете невероватан раст”. Кад прође вирус, ништа неће бити исто, а како ће бити, видећемо.
Митар Радоњић,
Нови Сад
Политика.рс
