Професор психијатрије на Универзитету у Улму Манфред Шпицер сматра да мере попут ултимативне забране кретања могу да воде психичким поремећајима и да им зато треба прибегавати само када су неопходне.
„Постоје дугорочна истраживања која показују да је након карантина већа учесталост анксиозности, поремећаја сна или чак посттрауматског поремећаја. Ту нема разлика између старијих и млађих, или мушкараца и жена. Сви могу да пате од тога”, рекао је Шпицер за Дојче веле.
У борби против ширења коронавируса многе земље су увеле забране кретања или контакта и на различит начин ограничиле друштвени живот, а људи често и и без забрана из страха ретко или никада не излазе на улицу, наводи ДВ.
Манфред Шпицер који је и шеф психијатријске клинике у Улму каже да изолација утиче на психичко стање и слаби имунски систем, „најважније оружје које човек има у борби против коронавируса”.
„Знамо шта јача имунски систем – једна од ствари је излазак напоље. Најбоље наравно тамо где нема никога, рецимо у шуму. Знамо да шетња шумом у трајању од једног, или боље, два сата доказано јача имунски систем. Останак у кући штети имунском систему. То је посебно важно са породице са децом”, рекао је Шпицер, пренела је Бета.
Шпицер је аутор књиге „Самоћа – непризната болест: болна, заразна, смртоносна”.
На питање да ли ових дана друштвене мреже могу бити замена за друштвени контакт, он је рекао да критички гледа на друштвене мреже, али да су оне у овим временима свакако начин да се одржи контакт.
„Али, молим вас, немојте само даноноћно пратити будалаштине које се шире тамо”, додао је.
По мишљењу Шпицера, тренутно је телефон вероватно „најбољи друштвеним медијум” јер људи контактирају са онима које познају док Твитер и Фејсбук, како каже, „ нису толико добри” јер им „не пријају толики непознати људи са којима се тамо сусрећу
Политика.рс
