Вредност спољнотрговинске робне размене Србије у јануару и фебруару ове године била је 6,7 милијарди евра, што је пораст од 10,8 одсто у односу на исти период претходне.
Притом је раст извоза био 11,5 одсто, а увоза 10,3 одсто.
Извезено је робе у вредности 2,8 милијарди евра, а увозено за 3,9 милијарди евра.
Дефицит је износио једну милијарду евра, што је повећање од 7,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је била 73,6 одсто док је у истом периоду претходне године била мања, 72,8 одсто.
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама с којима Србија има споразуме о слободној трговини.
Земље чланице Европске уније чине 61,5 одсто укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери Србије у извозу били су Немачка, Италија, БиХ, Румунија и Русија, а у возу Немачка, Kина, Русија, Италија и Мађарска.
У трговинској размени други по важности партнер Србије су земље ЦЕФТА, са којима има суфицит у размени од 326,8 милиона долара. То је резултат углавном извоза пољопривредних производа – житарице и производи од њих, нафте и нафтних деривата, електричних машина и апарата, друмских возила и обуће.
Појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са суседима.
У Босну и Херцеговин Србија највише извози гасна уља и производе за исхрану животиња, а увози се кокс и полукокс од каменог угља и жица од гвожђа и челика.
У Црну Гору се из Србије извозе камиони, дизел, преко 20 тона и руде олова и концентрати, а увозе се највише сирови алуминијум и електрична енергија.
У Северну Македонију извозе се електрични проводници и електрична енергија, а увозе се највише лекови за малопродају и ваљани производи од гвожђа и челика.
Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Чешком, Бугарском, Хрватском, Словачком, Уједињеним Kраљевством, Шведском.
Највећи дефицит Себије је у трговини с Kином због увоза телефона за мрежу станица и лаптопа, и с Русијом.
Бета
