Србија током 2013. отвара врата за ГМО?

БЕОГРАД – Србија ће у блиској будућности, односно у завршној фази преговора о приступању Светској трговинској организацији и у оквиру процеса усаглашавања са правним тековинама ЕУ, морати да измени постојеће прописе о генетички модификованим организмима (ГМО) и либерализује промет таквих производа на свом тржишту.

То ће бити пропраћено стварањем веома стриктних процедура издавања дозвола за увоз сваког појединачног производа са садржајем ГМО, односно механизама за забрану промета уколико се за неки производ посумња или утврди да је опасан по здравље.

По свему судећи, Србија ће врата за увоз ГМО производа отворити током следеће године, јер ће се, према Акционом плану за спровођење препорука Европске комисије, измене и допуне Закона о ГМО пред парламентом наћи у другом кварталу 2013. године.

То, међутим, не значи да ће се ГМО производи одмах наћи на домаћем тржишту, јер у овом тренутку није познато какве ће поступке ауторизације производа предвидети српски законодавци – у ЕУ је, на пример, просечно време за издавање дозволе за промет ГМО производа 45 месеци.

Директор Управе за заштиту биља у Министарству пољопривреде шумарства и водопривреде Јан Боћански изјавио је Тањугу да у тој управи постоје припремљене варијанте за измену Закона о ГМО, али да од Владе Србије још није добио зелено светло да их проследи у даљу процедуру. 

У Мисији ЕУ у Србији је Тањугу потврђено да се та решења већ налазе на евалуацији у Бриселу и да би ускоро требало да буду враћена са коментарима.

Измена законске регулативе везане за ГМО је ургентнија због приступања Светској трговинској организацији (СТО) него због евроинтеграција, будући да је ово последње спорно мултилатерално питање у преговорима о приступању СТО. 

С друге стране, у процесу евроинтеграција, поглавље о безбедности хране, у оквиру којег се третира и питање ГМО, свакако неће бити међу првим поглављима по отварању преговора о чланству у ЕУ.

Основни постулат СТО је забрана ванцаринских ограничења трговини,укључујући и забране увоза, осим због разлога заштите здравља људи,животиња и биљака, а терет доказивања оправданости и пропорционалности мере у односу на ризик је на држави која меру уводи.

Прописи СТО дозвољавају увођење привремених мера ограничавања промета неког производа у случају да нису доступни релевантни научни докази за процену ризика од ГМО. Међутим, у том случају неопходно је да државе у разумном року раде на прибављању чињеница на основу којих би била урађена објективнија процена ризика и биле преиспитане мере забране.
Трајна забрана, ипак, није могућа према правилима СТО, осим уколико се научно не докаже штетност ГМО производа.

Помоћница министра трговине Бојана Тодоровић објашњава да у СТО постоје државе које на либералнији или рестриктивњи начин третирају ГМО, али да општа забрана промета не постоји ни у једној од 159 земаља.

“Узгајање и производња уопште не дотиче СТО, тако да ми и даље можемо имати забрану узгоја и то уопште није предмет разговора ни са ЕУ ни СТО”,изјавила је Тодоровић Тањугу.

“Важно је да донесемо закон који не забрањује експлицитно забрану спољнотрговинског промета, с тим што можемо да уведемо рестриктивне режиме контроле, једностепене, двостепене или какве већ сматрамо да су потребни, и то се може уредити законом или подзконским актима”, објаснила је Тодоровић.

ЕУ, са чијим правним тековинама Србија жели да се усклади, дозвољава промет око 50 ГМО производа, а само два су регистрована за гајање на њеној територији – и то једна сорта кукуруза и једна сорта кромпира.
У свету се, како се процењује, ГМО узгаја на 134 милиона хектара, од чега је 50 милиона у САД, док се у земљама Европске уније ГМО култивишу на око 95.000 хектара, што говори о рестриктивности законодавства ЕУ на овом пољу.

ЕУ, такође, има један од најстрожијих система издавања дозвола за ГМО који се
користе за људску потрошњу. У ЕУ је обавезно и обележавање свих производа који садрже ГМО, а означавање није обавезно уколико садржај ГМО у производу не прелази 0,9 одсто или ако је присуство случајно или се се технички не може избећи.

Промет и узгајање ГМО са собом носи бројне контроверзе, најпре због чињенице да су такви производи јевтинији за узгајање, чиме се, на пример, узгајивачи немодификоване соје, кукуруза или сточне хране стављају у неравноправан тржишни положај.

Помоћница министра трговине, међутим, истиче да, без обзира на ту чињеницу, улазак Србије у СТО јесте предуслов општег економског развитка, како због поруке која се шаље инвеститорима, тако и због заштитних механизама које то чланство гарантује у случају билатералних трговинских спорива и незаконитих поступања трговинских партнера. 
“Ако се гледа у целини, уласком у СТО се више добија. Неки произвођачи ће морати да претрпе више конкуренције али ће укупан баланс штете и добити свакако бити у корист добити”, рекла је Тодоровић.

И професор Боћански признаје да би увозом, на пример, генетички модификоване соје домаћи произвођачи обичне соје били угрожени јевтинијом ценом увезених производа, али сматра и да би се могао ограничити увоз производа који би могли штетити домаћим узгајивачима неких стратешких пољопривредних култура. 

“Србија има изузетно добре агроеколошке услове за производњу соје и зато треба да будемо обазриви са потенцијалним увозом ГМО соје јер би се то директно одразило на наше произвођаче. Земљама које немају производњу соје је свеједно, али нама није. Ми имамо 180 хиљада хектара генетички немодификоване соје, по томе смо препознатљиви и можемо да извозимо на пробирљиво европско тржиште”, рекао је Боћански. 

На тврдње бројних организација “зелених” и неких десничарских странака да су ГМО генерално штетни по здравље у Министарству пољопривреде имају сасвим начелан одговор.
“Многи од тих параметара су извучени из контекста. чисто сумњам да било какве институције раде на томе да униште своју нацију. чисто сумњам да би и наш Савет за биолошку сигурност, где су истраживачи највишег ранга, донео неку одлуку која би била супротна интересу наших грађана”, каже Боћански.
Уосталом, производи са садржајем ГМО се, како је рекао Боћански, морају обележити, и ако неко има недоумице не мора да купује такве производе.

Новости