Да ли је Србија економски “умрла” у 2012?

Ако читате ове редове, значи да сте преживели… Али не смак света, како је исти најављиван за 21. децембар 2012. године, већ да сте преживели још једну годину у Србији уз бедне плате; уз политичаре и бизнисмене који вас краду; уз лекаре, шалтерске службенике и полицајце, које сте морали да “подмазујете” да бисте остварили неко право; наставнике и професоре чије сте екскурзије морали да плаћате из ваших џепова да би поменути на њих водили вашу децу… И да – да се уз све то бакћете ситницама какве су храна, облачење и обување, хигијена и рачуни за становање.

Дакле, ако читате ове редове – ви сте мађионичар и сигурно је да можете да будете најмаје први саветник свих министара финансија или економије у свим земљама света. Оно што просечни Србин зна о економији и економисању – то би спасило све буџете овог света, али, нажалост, тим питањима се не баве просечни (читај: обични, нормални) људи, већ политичари и бизнисмени, а они ће у највећем броју случајева осиромашити и своју земљу и свој народ, али ће зато они просперирати…

Но, ово није прича о добрим и лошим људима, већ кратак преглед економских вести које су обележиле 2012. годину у Србији. Ето, из текста који је пред вама, отприлике можете да видите да ли је Србија економски умрла, због чега нам је било лоше и због чега се некима чини да нема светла на крају тунела. Кренимо редом…

ЈАНУАР – Ова 2012. година уопште није почела лепо јер је и сама најава за даљи развој догађаја у нашој земљи била, најблаже речено, туробна. Уз само мали осврт на земље које су 2004. године постале чланице Европске уније, чему Србија невиђено тежи, било је јасно да још дуго, дуго овде неће бити боље, те да нас и у ЕУ чека беда.

ФЕБРУАР – Охрабрујуће је, наравно, звучала вест да Србија нешто извози у 2012. години. И то, ни мање ни више – “Застава оружје извози на тржиште САД”. Опет, дивно је звучало и да Јапанци купују “јелен” пиво… Један сладак бизнисмен (по надимку, не по личним преференцама аутора) је чак најавио куповину “Јата”! Међутим, да ли су то вести које сте осетили по свом џепу? Нисте, нисте… али јесте осетили да нас је “убила” зима почетком године, и по новчанику и по немогућности пробијања кроз сметове и по чињеници да је, про проценама, “ледено доба” у 2012. години Србију коштало 500 милиона евра.

МАРТ – Пролеће. Све се буди. Како у природи, тако и у свести људи. Ваљда смо полако почели да схватамо да нас неко вуче за нос. Први су из зимског сна почели да се буде они који нас хране – пољопривредници. Њихов начин борбе за побољшање положаја у 2012. години није био да похватају и лупе “десет по туру” онима за које су мислили да су лопови… пардон, оне из власти на које су се жалили, већ да иритирају све остале учеснике у саобраћају, обичне људе, тиме што ће извести тракторе на путеве. Показаће време – нису се нешто овајдили…

АПРИЛ – Ах, најзад ћу моћи да купим нови ауто! Да ли сте то помислили кад је у априлу ове године отворена “Фијатова” фабрика у Крагујевцу? Логично је да то помислите, ваљда ћете моћи да добијете неки квалитет за нижу цену – па аутомобили ће се производити код нас. Ипак, по свом новчанику знате да у Србији то нема никакве везе… Мада, лепо је текао април 2012. (осим што су се наставили протести пољопривредника) – сазнали смо да редак минерал из Србије одлази у свет, али и да наша земља треба да добије највећи соларни парк на свету!

МАЈ – И док су се све ове “важне” вести дешавале, евро је јачао као змај. Е, како су избори били главна тема у мају 2012. године, медији су могли да почну да протурају народу приче о курсу динара, а да нас то не заболи много. Сад ће избори, па ће нам после бити боље, зар не? Али, газде су почеле да спремају прве отказе због пада динара, а као последица пада сврхе постојања, умирања наде и куповне моћи нашег човека у овој земљи, сазнали смо и да цене станова падају у суноврат, бар за 30 одсто, али ће тек да падају током године.

ЈУН – Боже мили, чуда великога, где постаде од Србије држава. Да не дужимо – две вести у јуну 2012. – “Србија увози српске јабуке од Словенаца” и “Албанске лубенице убише домаће”. Машала.

[quote]

Србија, најјача земља на свету!

Ево, по неким вестима из 2012. године, сасвим је јасно да у Србији теку мед и млеко, тако да заиста није јасно због чега се народ толико буни и шта то у ствари не ваља… Па није ваљда да је све ово нетачно?!

Србија, банана република

Када се за неку државу каже да је банана република, знате да се не мисли на ону која је позната по производњи овог воћа, већ на ону која је… па, јадна у свим сферама живота. У економији, Србија је вероватно банана република Но.1 у Европи, а у врху је и на светском нивоу. Оптимисти би рекли – па бар смо у нечему први! Вести из 2012. године, међутим, не дају за право оптимистима…

[/quote]

ЈУЛ – И тако… Прошли избори, дошла нова Влада. И одједном почеше на видело да испливавају марифетлуци, проневере, лажне цифре у буџету… Испоставило се да Србији треба једно 4 милијарде евра да се “покрпи” за основне потребе. Е па овде је одговор на питање за новог премијера – где ће Дачић да нађе те паре: Нигде! (ево, сад је крај године и видимо да је одговор на то питање потпуно тачан).

АВГУСТ – Уз нову Владу иду нови министри, нови секретари, подсекретари, вероватно и спремачице и кафе куварице… али и нови гувернер Народне банке Србије. То је нешто што мора да прође кроз вести године, тако да ево – у августу 2012. на то место дошла је Јоргованка Табаковић. А ако нас питате што на овом месту не помињемо министра економије (и регионалног развоја) Млађана Динкића – е па ево – кад будете добили по 1.000 евра за акције, како је господин министар некада најављивао, тада ћемо озбиљније помињати и њега.

СЕПТЕМБАР – Осим вести о суши, против које Србија вероватно никад неће наћи лека у смислу наводњавања усева кад је вруће (иако такви системи постоје у озбиљним државама), септембар нас је разочарао и вестима о положају српске валуте и Србије у свету – чињенице да је динар четврта најгора валута у свету, као и да смо рекордери по ценама у Европи, довољне су да се… снуждимо. Али, утешите се, има и горих валута од динара (ако сте чули да постоје) – то су: гански цеди, индијски рупи и угандски шилинг.

ОКТОБАР – Ако вам је српска економија и раније била пуна нелогичности, знајте да се ништа није променило ни у 2012. години – у октобру смо сазнали да се цела једна фабрика, некада чувена Фабрика аутомобила Прибој (ФАП), може купити по цени луксузног стана у Београду! Аман!

НОВЕМБАР – Било је разлога да се током 2012. сетимо и неких, како то знамо да кажемо, лепших, старих времена… Народна банка Србије је објавила да је немачка марка још у оптицају! Али, сви који су помислили да са та времена враћају, били су разочарани – разлог постојања марке је обична потреба вођења књиговодствених евиденција у банкама… Штета, некад сте у Србији за 100 марака могли да купите, па… скоро све (ипак, искрено, тешко да су то била боља времена).

ДЕЦЕМБАР – Једног јединог истог дана, 6. децембра, могли смо да се подичимо двема вестима – 1: да је просечна бруто плата директора у Србији 5,4 милиона динара годишње; 2: да МИЛИОН ЉУДИ у Србији живи без икаквих прихода! Да ли примећујете образац нелогичности у функционисању економије (и живота) у Србији?

Вести