Све више доказа да је власт прихватила да прими тражиоце азила из Аустрије. Тајни споразум између Србије и Аустрије све је мање тајан. Прича која је у почетку одбацивана као егзибиционизам политичара десне оријентације, захваљујући чињеницама које су у међувремену испливале на површину, почиње да добија на тежини.
Најконкретнији доказ у прилог постојања „тајног споразума“ дошао је у виду дописа аустријског Министарства унутрашњих послова.
У овом документу, до којег је дошла редакција сервиса Дојче Веле на српском језику, одговарајући на посланичко питање странке либерала, Министарство унутрашњих послова је потврдило да постоји радни споразум који је у априлу прошле године потписан са Србијом, према којем Аустрија може да мигранте којима није одобрен азил, а депортација у земље порекла није могућа, врати у Србију, уколико су до земље дошли „балканском рутом“.
У одговору се додаје да би они били смештени у „постојећим избегличким центрима отвореног типа уз поштовање људских права“, а трошкове њиховог смештаја сносила би Аустрија. Аустријско министарство је ускратило одговоре на питање о детаљима аранжмана, тврдећи да је о међусобним правима и обавезама договорена обострана ћутња.
Ћутњу о овом договору, први је прекршио бивши министар унутрашњих послова Аустрија Херберт Кикл. Овај високи функционер десничарске Слободарске странке Аустрије, је у септембру прошле године говорио о споразуму у једној телевизијској емисији.
Ипак, када га је ДВ у јануару ове године упитало шта се дешава са споразумом, Кикл, који је у међувремену прешао у опозиционе редове, навео је да је „радни споразум“ испреговаран, али да није сигуран да ли је потписан и да ли се спроводи.
Аустријски јавни сервис ОРФ је трагом ове информације јавио да иако је споразум испреговарао Кикл, његов наследник на месту министра унутрашњих послова Карл Нехамер из владајуће Аустријске народне партије и даље остаје при том плану.
И док су ове чињенице у Аустрији постале предмет политичке дебате, у Србији се обавеза ћутања о уговору и даље озбиљно схвата.
Једини званичник који се огласио о овом околностима била је државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић, која је на твитеру написала да у Србију није враћен ниједан ирегуларан мигрант и да министар унутрашњих послова Небојша Стефановић није потписао било какав споразум.
Реакција се појавила и у Вечерњим новостима где је неименовани „добро обавештени извор“ целу причу назвао манипулацијом, тврдећи да постоји радни аранжман који подразумева да Аустрија може вратити у Србији највише до 200 миграната, за које мора у потпуности да докаже да су у ту земљу ушли из Србије и да чак и ако и то успе, повратак је могућ само ако се Србија сагласи. Обе ове реакције, међутим, не негирају постојање споразума.
Никола Ковачевић, правник из Иницијативе за економска и социјална права А11 каже да би у теорији сваки међудржавни споразум морао да буде ратификован у парламенту.
– Ми не знамо на ком нивоу је тај споразум потписан. Међутим, на основу доступних информација, није јасно шта се таквим споразумом ново добија. Србија од 2007. године има са земљама ЕУ споразум о реадмисији на основу којег је до 2014. године више десетина грађана враћено у Србију, каже Ковачевић. Он истиче да је највећи број грађана који је споразумом о реадмисији враћен у Србију, убрзо по повратку поново покушао да оде у земље Европске уније.
– Нема никаквог разлога да буде ишта друкчије и у случају грађана који буду депортовани из Аустрије. Једини начин да Србија задржи те људе је да отвори огромне затворске центре, попут оних који постоје у Грчкој и Италији и да их присилно држи у земљи, каже Ковачевић. Према његовим речима, Србија тренутно располаже са око 6.000 лежаја за смештај миграната. Међутим, како наглашава, само постојање лежаја не подразумева по себи хумане услове за дугорочни смештај и да је тај број вишеструко мањи.
Због свих ових питања, Београдски центар за људска права недавно је у јавном писму позвао представнике Владе Србије да јавности саопште тачне информације о наводном међудржавном уговору.
Без одговора
Данас је у току јучерашњег дана информације о постојању „тајног споразума“ између Србије и Аустрије и његовим одредбама затражио од Министарства унутрашњих послова, Министарства спољних послова и Комесаријата за избеглице. Нико није одговорио.
Данас.рс
