Прошлогодишње ТИМСС истраживање, чији резултати су објављени недавно, није показало само да коначно имамо основце чије је знање из математике и природних наука изнад светског просека, него је дало и много података о факторима који у образовном систему неке земље утичу на постигнућа ученика.
Међу тим факторима су и опремљеност школа, безбедност у њима, мотивација наставника, а до потребних података дошло се преко упитника за директоре школа, наставнике и ученике. И мада су, бар у широј јавности, ти подаци после „блеска“ наших четвртака пали у други план, они су веома интересантни.
Тако, рецимо, није мало изненађење да су наставници у Србији изнадпросечно задовољни послом који раде па су који проценат задовољнији и од својих колега у Мађарској и Румунији, а чак 15 процената од словеначких просветара, мада им хрватске колеге, бар по задовољству послом, беже за читавих 24 процента. Ту слику мало квари чињеница да само 16 одсто наставника у Србији сматра да им школа обезбеђује услове да раде готово без икаквих проблема, док је таквих наставника у свету просечно четвртина, а међу тај светски просек, с којим процентом разлике, улазе и Румунија и Словенија, док су Мађарска и Хрватска и боље од просека. С том сликом укорак иде и податак да нам је збир наставника који сматрају да су школе потпуно и донекле безбедне скоро исти као и збир тих светских просека, тако да смо тек за проценат лошији од просека по броју оних наставника који сматрају да су школе небезбедне, а таквих је у Србији само пет одсто. Слично је и са ставовима директора школа о безбедности, где смо нешто испод или близу светског просека.
Свакако нас може обрадовати и чињеница да, по овом истраживању, школе у Србији располажу завидним библиотекама. Наиме, док у свету, у просеку, само трећина школа има више од 5.000 књига, код нас је таквих школа чак 66 одсто, те смо у овом погледу исти као Словенци, а бољи од Румуна, Хрвата, Мађара… Упола мање него што је у свету уобичајено имамо и школа с мање од 500 наслова у библиотеци, а можемо бити задовољни и чињеницом да у нашој земљи само четири одсто школа нема библиотеку, што је исти проценат као у Румунији и Мађарској, док је у свету уобичајено да је таквих школа чак 13 одсто. Међутим, и с тим малим процентом школа без бибилиотека има и бољих од нас јер таквих школа у Хрватској уопште нема, а у Словенији их је тек један одсто.
Другачија и не баш похвална је ситуација с опремљеношћу школа лабораторијама. Док у свету од 100 школа лабораторије има 36, код нас је таквих тек 13. И док са завишћу можемо гледати у податак да је у Румунији лабораторијама опремљена безмало свака друга школа, не би било добро да се тешимо чињеницом да су по опремљености школским лабораторијама Мађари и Хрвати као и ми, а ни Словенци нам не беже за много процената.
Ништа боље није ни с расположивошћу компјутера у настави. Док је светски просек 42 одсто, код нас је по овом питању ситуација добра у само 12 одсто школа, тако да су од наших школа за неколико процената горе само хрватске, док су оне у Румунији, Словенији и Мађарској и више од десет посто боље.
Д. Девечерски
Насиље под контролом
Да је дугогодишња кампања борбе против насиља уродила плодом доказује податак да се ученици у школама у Србији осећају безбедније од просечног ученика у свету. Наиме, док у свету 48 одсто ђака готово никад у школи није доживело насиље, код нас је тај број ученика девет процената већи. Два процента мање од светског просека имамо и ученика који насиље доживе једном месечно, а да су нам школе безбедније него што је то у свету уобичајено говори и податак да у школама у свету, у просеку, чак сваки пети ученик насиље трпи једном недељно, а у нашим школама таквих ђака је 13 одсто.
Дневник
