Наглашено је да је Србија 2009. године донела закон о ГМО који је рестриктиван и брани и производњу и промет ГМО у комерцијалне сврхе у нашој земљи и тај закон не треба мењати.
У САД је ГМО грана неизбежна, а у Европи забрањена. Сличне поделе важе и у научним круговима. Док једни тврде да нам без ГМО нема будућности јер нећемо моћи да произведемо довољно хране без интервенција на организмима којима се хранимо, други мисле да би то водило ка озбиљним девијацијама и додатно уништавало људско здравље. У Србији, где је увоз и гајење ГМО забрањено, али будући да ми и нисмо у ЕУ, постоји могућност да под притиском та одлука буде промењена и поред неспорне чињенице да је након НАТО бомбардовања 1999. године број оболелих од најтежих болести знатно повећан, те да би наше грађане употреба генетски модификоване хране могла још скупље коштати. Јер оно што још званично нико није оспорио јесте да је ГМО храна штетна по здрављељуди и да већ у трећој и четвртој генерацији изазива туморе, повећава смртност и стерилност код људи.
Но, светске компаније које производе ГМО су монополисти и имају политичку подршку и та храна је већ у многе државе, уз помоћ корупције и подмићивања, убачена и грађани је конзумирају. Ако би дозволила производњу ГМО Србија би само за семена морала да плаћа 70 до 100 милиона евра годишње, а ГМО храну не бисмо могли да продамо ни на домаћем тржишту, нити да је извеземо што би значило додатно урушавање пољопривредних производа и института. С друге стране, уколико Србија жели да постане чланица Светске трговинске организације, она по речима помоћнице министра трговине Бојане Тодоровић, не сме да има забрану увоза било код производа, па ни оног који има ГМО. Она је истакла да је на Влади Србије да одлучи да ли ће прихватити те услове за прикључење СТО уз напомену да ће сви производи морати да буду означени да су ГМО.
Очигледно је да Србију јаке светске компаније које производе ГМО “притискају” као и да иза њих стоје њихове матичне државе. Да је то тако јасно је из изјаве представника амбасаде САД у Србији који оцењују да се српски закон о забрани ГМО хране мора мењати јер би се у супротном могло догодити да буду обустављени преговори за учлањење Србије у СТО, али би и ако не дође до измене закона то могло бити препрека у билатералним односима Србије и САД. Дакле, на српској Влади је да одлучи шта јој ваља чинити и хоће ли остати доследна да заштити здравље својих грађана или ће подлећи притиску оних држава које производе модификовану храну и хоће да нам је продају.
Док се размишља како се одупрети “навали” оних који већ годинама производе ГМО храну у свету се увелико прича о покрету за очување семена. Наиме, проблем очувања биолошких врста брине научнике у целом свету, а већ наредне године у најсевернијој републици Руске федерације треба да започне изградња Федералног криоскладишта семена. Будући да се биодиверзитет на земљи смањује забрињавајућим темпом таква складиштва могла би да се претворе у Нојеву бајку за многе врсте којима прети нестанак. Сличну идеју има и Влада краљевине Норвешке са актуелним пројектом “ Банке семена за судњи дан”.
У свету је током 20. века трајно нестало око 75 одсто сорти биљака па се поставља питање и шта ће будуће банке чувати односно да ли ће моћи нешто ново да сачувају. Јер, већ сада је укупан број банака семана у разним земљама близу 1.500, а у њиховим колекцијама чува се до милион узорака. Сорте које су некада постојале и које су добијене стрпљивом селекцијом током више хиљада година узгубљене су за један век. Јесу стигле нове модерне сорте које се увек узгајају као монокултуре, али стигле су и генетски модификоване биљке јер је генетски инжењеринг створио могућност мешања гена различитих врста не само биљака већ и животиња до те мере да је за многе тешко данас знати шта је почетак, односно оргинално семе.
Широм света уводе се нови закони о семену на основу којих се врши обавезна регистрација што онемогућава малим пољопривредницима да узгајају сопствени семени диверзитет и приморава их да зависе од гигантских корпорација које производе семе. Одлука неких држава да сачувају оргинална семена помоћу банака управо због новог тренда у свету даје наду да ће, ипак покрет за очување семена успети барем нешто да сачува и да постоје они који и даље производе здраву храну коју ће грађани јести без страха.
Љ. Малешевић
Индија остала без свог семена памука
Једна од претњи за суверенитет семена је генетска загађеност. Тако је, на пример, Индија изгубила своје семе памука због загађења БТ памуком, коме је инжењерингом убачен биолошки пестицид, бактерија бациллус тхурингиенсис. Мексико је остао без свог кукуруза због загађења истим пестицидом, као и индијски памук.
Дневник
