Ко ће бре да се бави агентурним мрежама, шпијунима и велеиздајничким говнима, држ бре лажне вести и панику!

Безбедносне службе имају значајну улогу у суочавању с пандемијом вируса корона и први пут у историји све светске безбедносне службе имају истог непријатеља, каже за „Политику” генерал Светко Ковач, бивши директор Војнобезбедносне агенције (ВБА), који је ову функцију обављао од 2005. до 2014. године.

Пандемија короне није само здравствени него и безбедносни проблем. Службе безбедности у најранијој фази откривају и упозоравају на могуће претње и угрожавање националне безбедности. Епидемиолози, вирусолози и други медицински стручњаци дају процену о начину испољавања и могућим последицама деловања овог вируса. С друге стране, службе сагледавају како вирус може директно и индиректно утицати на националну безбедност, који ће сегменти бити посебно угрожени и на који начин.

„Ако погледамо које су земље доживеле изненађење и имале тешке последице, можемо јасно да видимо ко није на време уочио прве индикаторе и ко није добро проценио карактер овог вируса. Након највећег терористичког напада на САД 11. септембра 2001. године, скоро све земље су промениле безбедносне концепте. Службе безбедности тада су извршиле значајне реформе и своје деловање прилагодиле новим условима. Нелинеарне и асиметричне форме угрожавања безбедности држава постале су доминантне, за разлику од ранијих класичних које су карактерисали разни облици отворених или полуотворених сукоба. Сајбер ратовање, биотероризам и сличне претње угрожавају виталну националну инфраструктуру, скоро подједнако војне и цивилне капацитете. Сличне су последице и у случају пандемије, која је настала као последица природних појава”, објашњава Ковач.

„У оба случаја наступају велике последице по јавно здравље и угрожени су многи елементи система националне безбедности, првенствено здравствени систем”, додаје Ковач.

Наш саговорник каже да у условима ванредног стања, које је проглашено због пандемије, службе безбедности извршавају задатке који су дефинисани у закону у оквиру њиховог делокруга и надлежности. Додаје да су у ранијем периоду постојала посебна упутства која су регулисала рад служби у условима ванредног стања, непосредне ратне опасности и рату.

„Верујем да и данас постоје сличне инструкције. За сектор јавне безбедности прилично су јасно и транспарентно одређене обавезе и задаци у условима пандемије и резултати њиховог ангажовања су у највећој мери видљиви и мерљиви. Службе безбедности у оквиру свог делокруга такође извршавају велики број задатака чији резултати углавном нису доступни јавности”, наводи Ковач.

Он додаје да је један од задатака служби и спречавање ширења дезинформација и панике, што је посебно карактеристично за све ванредне ситуације.

„Ова до сада непозната претња представља веома плодно тло за ширење маштовитих теорија завере, што смо видели од самог почетка кризе”, каже Ковач.

Није тајна да се многе државе управо служе тактиком ширења лажних вести и употребом пропаганде у ради стицања предности у односу на друге државе.

„У таквим ситуацијама безбедносне службе су често укључене у процес сузбијања, али и ширења дезинформација. И једне и друге примере смо видели у време ове пандемије”, додаје некадашњи директор ВБА.

Једна од значајних области деловања служби безбедности у доба короне јесте и процена даљег развоја догађаја и могућих последица пандемије на функционисање најважнијих елемената система безбедности.

„На основу тога се предлажу мере заштите виталних функција државе. Слично као и Војска Србије, која извршава задатке у оквиру треће мисије, односно подршке цивилним властима у супротстављању претњама безбедности, и службе безбедности извршавају своје задатке у складу са смерницама добијеним од органа извршне власти и у оквиру законом дефинисаних овлашћења и надлежности”, објашњава наш саговорник.

Према писању америчких медија, обавештајна служба САД у својим извештајима из јануара и фебруара ове године упозоравала је на „катаклизму” која се приближава услед ширења вируса корона. Неки страни медији као најпроблематичнији сегмент деловања служби у борби против пандемије наводе надзор над кретањем грађана. Тај надзор над грађанима у неким државама је наводно вршен путем праћења мобилних телефона и коришћењем напредних технологија, како би се проверило евентуално кретање заражених особа и да ли поштују мере самоизолације.

„У вези с овим, у неким земљама је покренута јавна дебата о могућим размерама даљег ограничавања слободе појединаца и заштите личних података зарад заштите јавног здравља”, закључује Светко Ковач.