Сутрашњи видео сусрет лидера са Западног Балкана и Европске уније ће потврдити да Западни Балкан има јасну „европску перспективу“ и како ћемо се финансијски и економски изборити с пандемијом корона вируса и подржати дугорочни опоравак региона, изјавио је високи представник ЕУ Жозеп Борељ.
Он је, у видео разговору с новинарима агенције Бета и још неких западнобалканских медија, додао да би можда прикладније било да се укаже на „перспективу региона ка Европској унији“, али је подвукао да нема сумње да ЕУ жели да настави политику пријема у чланство партнера на Западном Балкану.
„Велика жеља Европске комисије јесте била да се изради план економског опоравка и инвестиција у регион, што је трећи стуб наших односа са Западним Балканом“, казао је Борељ.
Високи представник ЕУ је на питање агенције Бета да ли најављена подршка Европске комисије од 3,3 милијарде евра за непосредну помоћ региону за отклањање последица епидемије корона вируса значи и да би Унија могла и неком врстом „Маршаловог плана“ да помогне регион да се извуче из две деценије економског и друштвено-социјалног застоја, Борељ је рекао да то и јесте циљ Економског и инвестиционог плана који ће ЕK обнародовати на јесен.
„Циљ тог плана је“, по његовим речима, „да се споји дугорочни план опоравка, подстицања економског раста, увећања трговине и подршке нужним реформама које тражи пут ка Европској унији“.
Европска комисија и Унија ће се, додао је он, такође усредсредити на транспортно и енергетско повезивање, инфраструктуре неопходне за економски развитак, као и на „зелене коридоре“ и дигитални преображај, што су све приоритети Европске комисије.
„Београд и Приштина треба сами да се договоре о нормализацији односа“
Високи представник Европске уније Жозеп Борел изјавио је данас да ЕУ није та која Србима и косовским Албанцима треба да каже око чега треба да се договоре већ коначно решење за нормализацију односа морају наћи Београд и Приштина.
„Наша улога треба да буде посредничка и не бисмо смели да будемо ‘већи католици од папе’“, рекао је Борел у разговору с новинарима агенције Бета и још неких медија са Западног Балкана.
Борел је казао да не може предсказивати какав би резултат могао дати сутрашњи сусрет на врху ЕУ-Западни Балкан кад је реч о обнови дијалога Београд-Приштина.
На питање да ли између ЕУ и Вашингтона има подударности у плановима за решење односа Београда и Приштине, посебно око мењања граница, Борел је узвратио да „сваки споразум Београда и Приштине може имати бочне последице за регион“.
„Мењање граница је врло осетљиво питање“, навео је он и рекао да разуме различите ставове неких чланица, али да је задатак специјалног изасланика Мирослава Лајчака једино да посредује и подстакне дијалог.
„Али начелно то мора бити слободан и поштен дијалог две стране“, навео је Борел и додао да не сме пренебрегнути чињеница да је већ „откочена“ трговина Србије и Kосова, док српски полицајци и судије учествују у раду косовских институција „што показује да је известан помак направљен“.
На питање Бете да ли његова изјава да Србија и Kосово „морају створити услове за дијалог од користи за све“ значи да у те услове спада и обавезно укључивање Бриселског споразума који су потписали Београд, Приштина, као и званичник ЕУ, док је за његову примену јемство дао и НАТО, Борел је узвратио да сматра да „то јесте услов који мора бити испуњен“.
Високи представник ЕУ је подвукао да Брисел жели да активно подстакне дијалог “који је предуго закочен“, а Европска унија улази „без задњих мисли“ у напоре да се то постигне и зато је и именован специјални изасланик за то питање.
„Неке чланице ЕУ признају, а неке не признају Kосово као државу, сходно својим жељама“, указао је Борел и рекао да је, на његов предлог, ЕУ именовала Мирослава Лајчак за специјалног изасланика који треба да „подстакне и посредује у дијалогу Београд-Приштина“.
Он је приметио да је и сам посетио Kосово и да је ЕУ ангажована на питању дијалога који је једини начин да се реши проблем односа Београда и Приштине, а оценио је и да је на Kосову запетљана политичка ситуација и застој јер нема владе, без које нема ни обнове дијалога.
Европска унија може посредовати у дијалогу „само ако људи на обе стране буду спремни да примене тај дијалог, а стабилизација прилика на Kосову је предуслов да се то покрене“.
Замољен да каже хоће ли питање признавања Kосова од свих чланица Уније бити део решавања битних проблема у региону, Борел је узвратио да Европска комисија има посебан споразум с Kосовом, али да о признавању ентитета или држава одлучују самостално државе чланице ЕУ.
Бета
