МУП поставио 1000 кинеских биометријских камера на 800 локација у Београду које прате ваш сваки корак

Да ли сте приметили све већи број надзорних камера на улицама Београда, знате ли кога снимају и ко гледа те снимке? Због оваквих питања која су већ дуже време без одговора, неформална група грађана покренула је портал Хиљаде.камера.рс са намером да указује на могуће злоупотребе камера за надзор које су постављене на нашим улицама.

“Технологија за препознавање лица и предмета почива на претпоставци да смо сви ми могући криминалци: снимају се наша кретања и сусрети, анализирају се наши поступци, предвиђа се наше понашање. Потпуни губитак анонимности представља својеврсно лишавање слободе – свест да смо под надзором драстично мења наше одлуке”, истиче се на овом порталу уз позив грађанима да се укључе у борбу против масовног видео надзора.

Грађанима се саветује да фотографишу камере у свом крају и поставе их на твитер са локацијом и хаштагом #хиљадекамера да би тако помогли мапирање камера по граду.

Много непознатих рађа неповерење

Много тога не знамо и зато постоји неповерење, оцењује за Нова.рс Невена Ружић, програмска координаторка у Фонду за отворено друштво и некадашња саветница у канцеларији Повереника за информације од јавног значаја и заштиту информација од личности.

“Почевши од тога какве су то камере, где се и зашто постављају, чему служе, ко ће имати приступ подацима са тих камера, где ће се ти подаци чувати, под чијим надзором, све су то непознанице” објашњава она.

Оно мало што се зна је да Министарство унутрашњих послова камере поставља у сарадњи са кинеском компанијом Хуавеј.

Међутим, два документа у којима се помиње ова сарадња, како су раније објавили медији, нису доступни јавности, јер се у МУП-у воде као службена тајна. Реч је о Меморандуму о разумевању потписаном у оквиру ранијег међудржавног споразума Србије и Кине, и Споразуму о стратешком партнерству за увођење технологије и решења за ‘Безбедан град’ у систему јавне безбедности.

Нејасно је колико је тих камера, пошто је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић најпре најавио како ће са 1.000 апарата постављених на 800 локација покрити Београд, да би у каснијим изјавама број планираних камера био повећан на две хиљаде.

У појединим медијским објавама о овом пројекту објашњено је да ће нова опрема бити у стању да препозна и регистарске таблице на возилу, али и лица у аутомобилу и ван њега, односно да може за неколико секунди да идентификује око 3.000 особа. О томе ко ће то радити, приступати тим подацима, обрађивати их – не зна се готово ништа.

Министарство унутрашњих послова “није урадило како треба и у складу са законом процену ризика видео надзора на приватност људи”, истиче Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.

“За сада је у Србији сигурно једино то да држава жели да непрекидно прати наше понашање. Зато је цивилно друштво апеловало на МУП да обустави увођење система видео надзора”, наводи Ђорђевић.

“Полиција за сада може само да снима”

Полиција, према његовим речима, за сада може једино да снима, али не може да прикупља и обрађује личне податке особа које су на тим снимцима, јер се још увек ради на изради прописа о мерама информационе безбедности у полицији.

Додаје да је јако важно уредити правни оквир употребе видео надзора и упозорава да још увек није регулисано у потпуности како да не дође до злоупотреба података.

“Поред техничких мера безбедности, кључно је да иза камера стоје полицајци професионалци који неће дозволити злоупотребу. У садашњих околностима, оправдано се сумња на злоупотребе јер не постоје гаранције да се паметан видео надзор неће злоупотребљавати за препознавање особа које иду на протесте опозиције или које се нису појавиле на митингу владајуће коалиције”, наглашава Ђорђевић.

Невана Ружић подсећа да је прошле године Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података личности објавио да процена МУП-а о утицају таквог надзора на заштиту података о личности, која је достављена његовој канцеларији, не садржи све неопходне елементе, као да не постоји ни правни основ за увођење таквог надзора.

Повереник: Процена МУП-а није у складу са законом

То је потврђено за Нова.рс у кратком допису из службе Повереника, где наводе да им је МУП 26. септембра доставио поменути документ.

“Повереник је констатовао да тај акт није сачињен у складу са Законом о заштити података о личности, јер не садржи све неопходне елементе из закона” пише у одговору из те институције.

Међутим, Повереник, такође, наводи да нису предузимане мере из његове надлежности јер је његова канцеларија још пре достављања те процене спровела поступак надзора. Том приликом је, како додају, утврђено да МУП није успоставио систем видео надзора заснован на аутоматизованом препознавању лица, нити су утврђене друге неправилности због којих би Повереник предузимао мере.

Невена Ружић истиче да се није десила ни промена закона која би дала адекватан правни основ за такву обраду података о личности.

Мада је као разлог за увођење надзора путем уличних камара наведена безбедност, она верује да када би се заиста мерио однос безбедности и могућег угрожавања приватности личности да бисмо дошли до тога да “на тај начин више кршимо приватност грађана него што штитимо безбедност”.

“Важно је да управо онај ко није уплетен ни у какав криминал не буде предмет такве обраде. Све те мере као што је овај видео надзор увек више погађају поштене грађене, јер је јасно да они који желе да нађу начин да их избегну, увек то и ураде” сматра она.

Додаје да директиве Европске уније прописују да земље чланице, као и оне које то желе да постану, морају да имају јасан акт који тачно прописује обраду података о личности са оваквих камера и који је прошао процену свих надлежних институција које се баве заштитом података о личности.

Проблем видео надзора у Београду стигао и до Бундестага

Кинески видео надзор на српским улицама био је зимус тема и у немачком Бундестагу, пошто су поједини посланици поставили питање колико је заправо Србија спремна да испуни правила ЕУ када је реч о заштити личних података ако се узме у обзир увођење овог система надзора у сарадњи са кинеском компанијом.

Коментаришући да ли ће нетранспарентност у функционисању овог надзора утицати на заштиту података о личности у Србији и бити проблем у даљим европским интеграцијама, Саша Ђорђевић оцењује да Европска унија посматра инсталирање камера у Београду пре свега из угла спољног утицаја Кине на Србију.

“Тек касније долази на ред димензија људских права. Ипак, добро је што ова тема долази на дневни ред националних парламената, али и европских институција. То је начин да се видео надзор за почетак уреди како треба” закључује он.

Колико то све кошта?

Велика је непознаница и колико ће то све да кошта, јер МУП одбија да објави детаље аранжмана са компанијом Хуавеј.

Процене показују да је до сада одвојено скоро 45 милиона евра. У буџету за 2020. годину је било предвиђено 13,7 милиона евра, током 2019. из државне касе је одвојен 21 милион евра, док је током 2017. и 2018. године у овај пројекат већ уложено око десет милиона евра.

Нова.рс