Срђан Мркаја: Авет удбашког национализма и пустош коју је оставо иза себе

Удбашки-национализам је монструозна креатура која је Србима била подметнута у вријеме када је јудео-масонска секта дјелимично демонтирала свој глобални пројекат комунизма ( СССР и његови сателити источне Европе ). То што Југославија није била под јурисдикцијом СССР није је спасило крвавих планова и распада ( по сценарију који давно био написан ) и то прије свега због србског питања.

Распадом Југославије дошло је до буђења родољубиве и клирикалне свијести која је дуго била потискивана , прогањана и практично забрањена доласком комуниста на власт. Ту народну нову снагу требало је на неки начин усмјерити , контролисати и искористити за своје циљеве како то познати редитељи драме савременог човјечанства увијек и раде.  Комунизам је званично урушен и намјесто њега требало је поставити нову “идеју водиљу” , тако је рођен удбашки-национализам. Зачет је у Британској служби MI 6 ( као усталом скоро све што се тиче балкана посебно Срба од 19 вијека ) а извођач радова била је дакако Југословенска ДБ ( Државна Безбедност ). Духовни темељ му је дала екуменистичка секта која је неколико деценија раније , узурпирала трон св. Саве и од тада се лажно представља као СПЦ. Кадровски , за спровођење и промовисање идеје удбашког-национализма ангажовани су све сами безбожни комунисти , јеретици , несрби…доказани олош.  Србе је требало увући у пројектовани рат који се водио за више циљеве као некад Гаврила Принципа или Карађорђа…а како то другачије учинити него причајући им о патриотизму и националном интересу…легитимном праву србског народа на уједињење и слободу.  То су већ опробане мантре које вијековима “пале” и увијек имају ефекат.

Удбашки-национализам није ЛАЖ него ПОЛУИСТИНА и стога је био толико успјешан па самим тим и трагичан.  Он је у себи садржавао многе истине ( Право на слободу , уједињење свих србских земаља , борбу за национални интерес…) међутим он је био само убачени политичко-идеолошки вирус који је имао за циљ да мобилише народ зарад виших и скривених интереса његових господара. Као и свака идеја која се примјењује , имао је своје свеце , хероје , жртве , забављаче , пророке…

Удбашки-национализам је данас одбачен јер је одрадио свој посао , намјесто њега дошли су неки други обманитељи , краваташи и неки много фини свијет. Крезави криминалци са утрпаним џемперима у панталоне уз неизбјежно “сине” и “брате” одавно више нијесу у моди али посљедице тј. пустош коју је оставио за собом је заиста стравична.  Удбашки-национализам је по свом карактеру био интер-расистички и оличење тога види се из политичко-идеолошког брака удбаша “србина” Аркана ( Жељко Ражњатовић ) и Ромкиње Цеце ( Светлана Ражњатовић ). Медијски краљ и краљица удбашког-национализма и свједочаство “светог” србско-ромског савеза. “Херој” и “Српска мајка” тако су нам их инсталирали…

Србима су подметани разни црвени академици и црвенији патријарси , Милошевићи , Шешељи , Драшковићи…читава плејада удбашких војвода и равногораца са камама у зубима. Родољубље је постало синоним за најгрозније и најприземније страсти ( разврат , сирово насиље , крађу , лоповлук , разбојништво , изнуде , рекетирање , силовање…и најразличитије малтеретирање ) а то је и био један од главних циљева удбашког-национализма. Због тога су и ангажовали безбожнике , криминалце , разбојнике , примитивце , блуднике , пијанце , наркомане…јер кад желиш да неку идеју деградираш онда само дозовеш најгоре да буду њени носиоци.