Александар Вучић узео је кредит од свог брата Сија Ђинпинга у износу од 7,35 милијарди евра. Кредити су на 20 година. Годишња камата 220 милиона. Дакле, само за камате платићемо Кинезима 4,5 милијарди евра! Укупно скоро 12 милијарди. Тај новац којим Србију Кина кредитира враћамо у потпуности Кини кроз споразуме које смо потписали за пројекте на којима без тендера ангажујемо кинеске фирме. Наше фирме добијају мрвице.
Председник Србије је 15. марта изјавио: „Европска солидарност не постоји. То је била бајка на папиру. Ја сам данас упутио посебно писмо јединима који могу да помогну, а то је Кина…“ и поручио медицинску опрему из Кине.
Србија је тада за само 20 дана платила 370 милиона евра за медицинску опрему, а колико је од тога плаћено Кини и по којим ценама, још увек се не зна. Јавност и даље чека на давно обећани председников извештај нацији о трошковима набавке медицинске опреме.
Међутим, оно што данас сигурно знамо јесте да председникова „бајка на папиру“ у случају Хрватске значи помоћ ЕУ од 10 милијарди евра, од чега чак 7,36 милијарди евра бесповратних средстава.
За разлику од Хрватске, Србија је пре само месец дана била једина земља која је формално одбила финансијску помоћ ЕУ за Балкан вредну 750 милиона евра, а непосредно затим Вучић је одбио и зајам ММФ-а од 1,2 милијарде евра по повлашћеним условима, са образложењем да Србија има довољно пара и планира да оствари највећи раст БДП-а у Европи.
Рачуница је једноставна. Док Хрватска од ЕУ добија 7,36 милијарди евра бесповратних средстава, Србија се код кинеских државних банака задужује 7,35 милијарди евра са просечном каматом од 3%, што значи да ћемо Кини у наредних 20 година сваке године само на име камате плаћати најмање 220 милиона евра. Да ствар буде још гора са тих 7,35 милијарди плаћамо кинеске фирме којима смо послове дали без тендера, па су и цене за најмање трећину веће од реалних.
Многи би рекли – колико се исплати сарадња са ЕУ, а колико са Кином, јасно се види. Шта повољније утицати на раст привреде, задужење од 7,35 милијарди са каматом од 3% или поклон ЕУ од 7,36 милијарди, јасно је свима осим Вучићу. Упућенији би рекли да је и те како јасно и њему. Али је јасно и да трансфери великих сума новца са рачуна у Уједињеним Арапским Емиратима, где су похрањивани претходних осам година, на рачуне у Кини, много кошта.
Али не оне на чијим су рачунима паре, већ државу Србију.
директно.рс
