ТРОМЕСЕЧНА пауза у отплати кредита за све који су прихватили ову могућност Народне банке Србије завршава се до краја јуна. Службеници банака које послују на нашем тржишту већ су почели да позивају клијенте и обавештавају их да од 1. јула престаје да важи мораторијум и да ће почети да им пристижу дуговања на наплату. Осим најаве да се ускоро отплата наставља, банкари подсећају клијенте и да ће им рате бити увећане!

Премда је у представљању ове опције, коју су банке понудиле грађанима, од 1. априла, на основу одлуке НБС речено да камате за три месеца паузе неће бити опроштене, много клијената је изненађено промењеним планом отплате. Према овој одлуци, обавезе које су ушле у мораторујум пренете су на крај отплате кредита као нове три рате, а збир редовних камата прерапосређен је на остале рате, па ће у свим кредитима преостале рате бити увећане.

– Саопштено ми је из банке да ће ми се на сваку наредну рату до краја отплате кредита додати по 300 динара, на основу камата за три месеца током паузе – каже Београђанин Ненад Ђ. – Стамбени кредит треба да отплаћујем још 25 година, уз додатак од 300 динара на сваку рату, банци ћу дати на име тога додатних 100.000 динара. Послао сам им жалбу. А осим тога, нисам ни разумео да је требало да се изјашњавамо ако смо против мораторијума, а да је аутоматски важио за све остале. Мислио сам да је обрнуто.

ПРОВЕРИТИ У БАНЦИ

КЛИЈЕНТИ којима рата доспева баш 90. дана, 30. јуна, треба да провере у филијалама својих банака хоће ли морати да измире ту рату или не. Мораторијум је почео да производи правно дејство истеком рока од десет дана од дана објављивања понуде, дакле 1. априла.

Судећи по одговору банака, истина је да ни овај, али ни много других клијената “нису разумели поступак за одбијање мораторијума, као ни начин даље отплате”.

– Мораторијум се примењује од 1. априла према одлуци Народне банке Србије, као мера помоћи грађанима и привреди током кризе и ванредног стања због пандемије вируса корона – кажу у НБС. – Имајући у виду да се за већину дужника датум престанка мораторијума ближи, очекујемо да ће банке и даваоци лизинга благовремено и на адекватан начин подсетити своје клијенте на то да право на коришћење прописане олакшице у отплати обавеза ускоро престаје.

Из НБС напомињу и да су банке и даваоци лизинга дужни да без додатних трошкова доставе нови план отплате, сачињен на начин којим се обезбеђује потпуна информисаност клијената о свим елементима обавеза и начина њиховог измиривања.

ОКО 90 ОДСТО ПРИХВАТИЛО

ПРЕМА подацима УБС, свега седам одсто грађана и око 10 одсто привредника одбило је могућност мораторијума. Како кажу, међу средњим, малим и микро предузећима, већи је проценат оних који су прихватили застој у отплати, док је код великих компанија, тај проценат много мањи. Подаци НБС кажу да је застој у отплати дуга прихватило 93 одсто дужника правних лица, док је мораторијум прихватило 94 одсто дужника физичких лица.

– Банке и даваоци финансијског лизинга су били дужни да у року од три дана од ступања одлуке на снагу, објаве на својим интернет-презентацијама обавештења о понуди мораторијума – кажу у НБС. – То је било најкасније 21. марта 2020, док је дужник имао рок од десет дана од дана објављивања да ту понуду одбије, а ако то није учинио – сматра се да је понуда прихваћена тог десетог дана.

Када је реч, на пример, о месечној рати стамбеног кредита од 300 евра, од чега камата чини 150 евра, током мораторијума банка ће износ од три редовне камате, тих 450 евра, расподелити на преостале рате. Коме је до краја отплате преостало још 10 година, месечни трошак ће бити увећан за 3,75 евра.

Према примеру НБС за кеш редит од 500.000 динара на седам година, а у трећој години отплате, након три месеца мораторијума, рата ће бити већа за 310,95 динара до краја отплате. Камата је 9,82 одсто, рата је пре мораторијума била 8.320 динара, а након паузе ће износити 8.631 динар.

Б. ЦАРАНОВИЋ, Новости.рс