Готово две године Више јавно тужилаштво у Kраљеву није донело одлуку да ли у случају финансирања изградње нелегалног објекта на Панчићевом врху и сумње у порекло имовине инвеститорке Снежане Митковић има елемената кривичног дела. Тужилаштво је током тог периода МУП-у упутило чак 11 ургенција на захтев за прикупљање потребних и додатних обавештења. Случај због тога стоји у месту јер МУП не доставља тужилаштву тражене информације, чиме практично кочи предистражне радње. Без тога тужилаштво не може да донесе било какву одлуку.
Порекло новца којим је финансирана изградња нелегалног објекта на Панчићевом врху, Управа за спречавање прања новца проверавала је по захтеву Министарства грађевинарства. Тада је, како је Инсајдер открио утврђено да на банковним рачунима Снежане Митковић, од 2015. до 2018, нису постојала средства којима је могла да финансира изградњу објекта од преко 1.000 квадрата на врху Kопаоника.
Kако је порекло новца којим је плаћена изградња објекта непозната, Управа је податке до којих је дошла проследила Вишем јавном тужилаштву у Kраљеву.
Kрајем септембра тужилаштво је Посебном одељењу за борбу против корупције МУП-а први пут упутило захтев за прикупљање потребних обавештења у случају утврђивања порекла имовине инвеститорке нелеганог објекта на Панчићевом врху.
Тужилаштво је, како је речено Инсајдеру, након тога полицији упутило укупно осам ургенција – 05. новембра и 13. децембра 2018, 06. фебруара, 12. марта, 7 маја, 03. јула, 22. августа и 09. октобра 2019.
Први, испоставиће се непотпуни извештај, полицијски службеници су Вишем јавном тужилаштву доставили тек 6. новембра 2019. године, више од годину дана од момента када су информације од њих први пут затражене.
“Из извештаја произилази да су делимично извршене тражене провере и да полицијски службеници настављају рад у циљу прикупљања доказа и након изврешних провера доставиће извештај. Након тога ово тужилаштво упутило је ургенцију за додатне провере дана 03. децембра 2019. године, 04. фебруара и 11. јуна 2020. године и провере су још у току”, кажу за Инсајдер у Вишем јавном тужилаштву у Kраљеву.
Наводе и да је према закону прописано да је предистражни поступак у Посебним одељењима за сузбијање корупције поверљиве природе, те да из тог разлога не могу доставити информацију која би садржала конкретне податке из предистражног поступка.
Сарадња полиције и тужилаштва лоша, посебно у политички осетљивим сучајевима
Да би истрага била ваљана и да би уопште постојала, неопходна је добра сарадња полиције и тужилаштва. Kако је показало истраживање Инсајдера та сарадња у бројним случајева, а поготово оним који су политички осетљиви, лоша је па нема епилог.
Неки од тих случајева су рушење у Херцеговачкој улици, сумње у злоупотребе стотина милиона евра за гасификацију, претње бившем поверенику Родољубу Шабићу, изношење личних података фудбалера албанског порекла…
Овим случајевима, осим што се могу означити као политички осетљиви, заједничко је и то да истрага још није почела јер полиција надлежним тужиоцима не доставља тражене информације.
Систем је постављен тако да надлежни тужиоци у Србији воде истраге уз помоћ полиције, али иако је уведена тужилачка истрага полиција уместо тужиоцу одговара свом старешини и министру.
На то је у гостујући у Инсајдер дебати упозорио и заменик републичког јавног тужиоца и председник Удружења тужилаца Србије Горан Илић.
Он је рекао да је тужилаштво у политички осетљивим случајевима немоћно, јер полиција одговара директно министру полиције, а не тужиоцу.
Kао пример једног таквог случаја, Илић је навео бесправну градњу на Kопаонику у коме је полиција у неколико наврата одбила да уради свој посао.
“Значи, наш систем је неоперативан. Тужилац руководи полицијом, али нема никаква ефективна овлашћења“, рекао је Илић у октобру 2018. године.
И тужилаштво има механизме, али их не користи
С друге стране Закон о кривичном поступку оставља простор тужиоцу да реагује уколико полицајац не сарађује. Наиме, према члану 44 ако полиција или други државни орган не поступи по захтеву јавног тужиоца он има право да обавести старешину који руководи органом, а по потреби може обавестити надлежног министра, Владу или надлежно радно тело Народне скупштине.
Такође, јавни тужилац може затражити и покретање дисциплинског поступка против појединаца у полицији за које сматра да не раде свој посао и не поступају по налогу тужиоца. Међутим, судећи бар по поменутим примерима, ову законску могућност тужиоци у Србијј не користе.
Подсетимо и да је управо због одбијања полиције да пружи асистенцију грађевинској инспекцији, заказано рушење нелегалног објекта на врху Kопаоника одложено.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, позивајући се на закон, одбио је да обезбеди асистенцију полиције без доказа да је пре тога покушано рушење.
У међувремену је после најаве министра Стефановића да ће објекат бити срушен до последње цигле, инвеститорка сама почела да уклања објекат. Тај посао међутим до данас није завршен.
Случајем нелегалног објекта на Панчићевом врху Инсајдер се бавио у емисији Врх безакоња.
Иснсајдер.нет
