Док ПСИХОПАТА прича бајке: Ускоро милион незапослених и пад плата у Србији

У Србији ће на јесен бити око милион незапослених градјана ако држава не надје начина да помогне привреди новим пакетом финансијске и друге врсте помоћи због кризе изазване пандемијом вируса ЦОВИД-19, рекао је данас председник синдиката УГС “Независност” Зоран Стојиљковић.

– Социјално-економски савет (СЕС) тражи да се у Србији што пре формира нова влада и разговара о додатној подршци најугроженијим фирмама јер ће се без тога незапосленима од пола милиона придружити и више од 200.000 радника који ће остати без посла и око 100.000 повратника из иностранства – рекао је Стојиљковић који до пролећа 2020. године председава СЕС-ом.

Додао је да први пакет помоћи привреди од пет милијарди евра није довољан и није био селективан, па су новац или олакшице добили и они којима није било неопходно.

Стојиљковић је рекао да је држава требало да пружи новчану помоћ фирмама чија је производња пала 15-20 одсто, а не свима.

– И друге земље су после пакета помоћи за прва три месеца кризе наставиле да дају подршку привреди – рекао је Стојиљковић.

СЕС тражи од државе, према његовим речима, нову подршку компанијама по угледу на те земље које су наставиле да помажу привреду новим циклусом од још три месеца.

– Знам да је председник Србије Александар Вучић изјавио да држава више нема пара за помоћ привреди и да није време комунизма, али нисам знао да је Америка која помаже привреду комунистичка земља – рекао је Стојиљковић.

Он је рекао да „ова криза тражи другачије мере и да нико не говори о сидру којим би се задужење државе ограничило на 50 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Влада Србије требало би, како је рекао, ребалансом буџета да повећа инвестиције у инфраструктуру јер страних неће бити, а истовремено да преиспита досадашње планове о улагањима.

Стојиљковић је оценио да морају да се, пре свега, преиспитају планови о „подизању јарбола и градњи фудбалских стадиона“.

Истакао је да сада у Србији „нема институционализованог дијалога о правцима развоја земље јер је парламент без опозиције, а социјални дијалог је маргинализован“ .

НБС се спрема за отказе и пад плата у Србији
Пре нешто више од шест месеци Народна банка Србије је скратила рок одобравања кеш кредита са до 10 година колико су банке у пракси одобравале на осам година у 2019, па од ове године на седам, а од наредне на шест година тако што је натерала банке да умање свој капитал за износ неотплаћеног дела кредита који је одобрен на дужи рок од прописаног.

Прекјуче је ту одлуку ставила ад акта. Сада НБС поручује банкама да могу да продуже рокове доспећа кредитима при чему њихови показатељи пословања неће трпети.

„Истичемо да стимулисањем одобравања олакшаних услова отплате кредита становништву Народна банка Србије не одступа од подстицања праксе одрживог кредитирања и спречавања одобравања ненаменских кредита становништву на рокове који нису у складу с ризичношћу ове врсте производа и кредитном способношћу сваког појединачног дужника. Такође, на овај начин се умањују ризици од раста стопе проблематичних кредита у овом сегменту кредитирања у периоду након истека мораторијума, доприноси се ублажавању последица кризе у овој и наредној години и стварају се услови за креирање додатне потрошње физичких лица“, наводи се у образложењу Народне банке.

Ово је сасвим поуздан сигнал да и чиновнички апарат очекује врућу јесен како су то недавно најавили синдикалци, у којој би 300.000 људи могло да остане без посла.

Економиста Милан Ковачевић подсећа да је три месеца одложена наплата кредита мораторијумом, али након тога није ништа лакше отплаћивати кредите банкама.

„При томе ће банке још додати камату из претходна три месеца на преостали дуг и тако повећати рате. То је био тактички, а не стратешки потез. До сада су кризе биле финансијске природе, а сада имамо промену начина живота са последицама на економију. Извесно је да ће проблематични кредити расти у наредном периоду. Привреда може кредите враћати или из амортизације или из профита, а и једно и друго ће да се смањује. Што се тиче становништва, велики број грађана ће остати без посла. Требало је направити план шта радити и са банкама и са грађанима ако порасту проблематични кредити. Требало је да разумемо да ће пад бити велики и да ће дуго трајати. Уместо тога, због избора, држава се понашала као да има ћуп са новцем који је делила“, оцењује Ковачевић.

Одлука Народне банке односи се на готовинске, потрошачке и остале кредите, односно на све осим стамбених и минуса по текућим рачунима. Према статистици Народне банке на крају маја грађани су по основу ових кредита дуговали скоро пет милијарди евра, где доминирају кеш кредити са око 4,2 милијарде евра. Не тако давно НБС је одобравање тих кредита на по 10 година видела као ризик за банкарски систем, али сада у време кризе ризик представља потенцијална немогућност да се они отплате, па и НБС покушава да приволи банке да олакшају кредитну задуженост дужницима.

„НБС је урадила шта је могла, дала је могућност банкама да рефинансирају или продуже рок отплате кредита, а остаје да се види да ли ће банке то прихватити“, напомиње Небојша Савић, професор на ФЕФА универзитету.

Поред продужења рока отплате, НБС је олабавила и захтев за учешће кредита у укупним примањима дужника. Прошле године је одредила да рата кредита може бити максимално 60 одсто плате или пензије, али сада је банкама остављено на вољу да репрограмирају дужницима кеш кредите и ако пребаце 60 одсто прихода. Ове мере се односе на кредите одобрене до 18. марта ове године.

Душан Узелац, уредник портала Каматица, сматра да се нешто слично могло очекивати.

„Продужење рока отплате кредита представља одбрамбени механизам. Кредитном задуженошћу управља привредна активност, а то је под знаком питања чак и за неколико недеља унапред. Питање је колико људи није запослено, колико их неће имати плате које су очекивали, а то су све грађани који имају и кредите“, оцењује Узелац уз коментар да је ова мера намењена да помогне грађанима док је претходна мера о смањењу учешћа за стамбене кредите више била усмерена као помоћ грађевинској индустрији.

Бета, Данас.рс