Кризни штаб и поједини његови чланови су месецима непрестано присутни у јавности, што носи са собом фактичку и моралну одговорност, али је мање познато да то тело не поседује никаква законска овлашћења, пише Транспарентност Србија.
Кризни штаб није “законом уређено тело”, него саветодавно тело Владе и не може да донесе “било какав обавезујући акт, већ само да даје препоруке Влади како даље поступати у вези са епидемиолошком ситуацијом и епидемиолошким мерама”, оцењује се у коментару на сајту организације Транспарентност Србија.
“Непознато је зашто се Влада одлучила да га (Кризни штаб) формира, уместо да су образована тела која су предвиђена Законом о заштити становништва од заразних болести и Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама”, наводи се у коментару.
Транспарентност додаје да ни одлука и формирању Кризног штава није објављена ни у Службеном гласнику Републике Србије, ни на сајту Владе и да је “још почетком априла захтевом за приступ информација тражила копију одлуке о формирању, али до сада није било одговора, иако су рокови одавно прошли”.
“Једини извор сазнања о томе да уопште постоји, и то не један, већ најмање три кризна штаба (за сузбијање заразне болести, за отклањање штетних економских последица и за регион јужне Србије) су непроверљиве изјаве и саопштења”, наводи се у коментару.
“Доктори – потписници отвореног писма су изнели захтеве који су важни без обзира на даљу судбину Кризног штаба. Између осталог се тражи да се јавности објасни надлежност над базом иза ЦОВИД портала, да се организује поступак поузданог утврђивања броја заражених, оболелих и умрлих од ковида-19, како у општој популацији, тако и међу здравственим радницима, да се независном истрагом утврди да ли су подаци намерно заташкавани”, оцењује Транспарентност.
У тексту се додаје да је “приступ подацима из базе такође тражила група од 90 невладиних организација, али је из Батут-а стигао одговор који упућује на већ објављене податке, управо оне за које су изнете аргументоване сумње да су непотпуни”.
“За поједине тврдње које су давали и званичници и чланови Кризног штаба се већ сада зна да нису били засноване на проверљивим подацима. Између осталог, у тим изјавама је негирано да је процес одржавања избора 21. јуна, у којем је учествовало неколико милиона људи, могао имати утицаја на ширење заразе”, наводи се у тексту.
“Транспарентност Србија је, у жељи да то провери, од Института Милан Јовановић Батут затражила податак о броју заражених, међу онима који су највише били изложени ризику – члановима бирачких одбора. Међутим, Батут је одговорио да ово тело, у које се сливају подаци из свих здравствених установа не поседује тражене информације”, констатује Транспарентност Србија.
Бета
