Вест да је Европска комисија, у склопу нове стратегије о вакцинама, предложила да се привремено ублаже строги европски прописи о генетски модификованим организмима (ГМО), изазвала је доста полемика у јавности. Док се са једне стране став Брисела да мења ово врло осетљиво законодавство коментарише као улазак ГМО на мала врата, са друге стране стручна јавност придаје значај овој здравственој кризи и потреби да се што пре стигне до вакцине. А потенцијалне вакцине на којима раде поједине фармацеутске компаније садрже ГМО или се састоје од ГМО.
– Брисел је спреман да ублажи став према ГМО да би се у клиничким испитивањима вакцине за вирус корона која укључују више земаља избегла „уска грла”. Важеће ГМО законодавство не познаје хитне ситуације, већ су процедуре веома комплексне и дуготрајне – наводи комисија и указује да постоје знатне разлике у националним процедурама за спровођење ГМО директива, саопштено је недавно из Европске комисије. Иначе, како је речено, лабавија правила би се примењивала не само на клиничка тестирања вакцине за ковид 19 већ и за лечење од овог вируса.
Генетичар др Миодраг Димитријевић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже за „Политику” да законодавсто ЕУ изгледа није спремно за међународну утакмицу, пре свега трку САД, ЕУ и Кине у стварању и изношењу на тржиште вакцине против ковида 19.
– ЕУ се бори не само за што брже добијање ефикасне вакцине већ и да у томе има првенство. Средином јуна је донета „Стратегија ЕУ за ковид 19 вакцину”. Она се заснива на два стуба – први да се обезбеди производња вакцине у ЕУ и довољне количине за земље чланице и други да се усвоји регулаторни оквир ЕУ сагласан са тренутном хитношћу, те да се стави у погон сва постојећа регулаторна флексибилност. Ово укључује и привремено укидање појединих одредница ГМО законодавства, да би се убрзали клинички експерименти са вакцинама и лековима који садрже генетички модификоване организме, објашњава наш саговорник.
Он каже да то не мора да значи да се либерализује став Европе према ГМО, јер се говори о привременом суспендовању појединих одредница, али може да буде почетак једног новог става ЕУ према новим генерацијама техника генске манипулације, у целини или у појединим случајевима.
– Овај правац деловања ће сигурно да стави на пробу јак анти-ГМО покрет у свету, који ће се наћи разапет између вишедеценијског става не ГМО и потребе да се што брже и ефикасније сузбије једна пандемија, чије трајање и коначан исход, ако јој се не стане на пут, нико не може да предвиди – објашњава наш саговорник. Он додаје да је анти-ГМО покрет спорије еволуирао у схватању начина генске манипулације од саме технологије промене генома.
Проф. Димитријевић каже да се нове технологије манипулације наследним материјалом заснивају на техникама, које су много прецизније, разноврсније и потпуно другачије од трансгене технологије „каменог доба” генетичког инжењеринга, парадајза „флавр савр”, „раунап реди соје” и „бе-те кукуруза”. Зато је потребна врло трезвена и одговорна реакција, заснована, ако не на знању, оно бар на доброј обавештености, а не на страсти и убеђењима створеним на основу сензационалистичких информација.
– Ово тим пре што ће медицина какву познајемо све више да се мења и класичне терапије ће да буду замењене генском терапијом. Медицина ће да иде све дубље на молекуларни ниво, хтео то неко или не, а овакве пандемије су само сигнал да је тај правац и извесан и неумитан – закључује др Миодраг Димитријевић.
Јелица Антељ / Политика
