Српска православна црква и њени верници другог дана августа прослављају Светог пророка Илију, који се сматра једним од највећих пророка наше цркве. Своју младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан, нарочито од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.
Међу празницима у част Светих славних и свехвалних старозаветних пророка посебно и значајно место заузима празник Светог славног пророка Илије, који је у нашем народу посебно поштован и слављен.
Добио је име по старословенском Богу Перуну, богу грома. Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхришћанског времена, а пророк Илија се још назива и „Громовник“.
Преподобни отац Јустин врањски и ћелијски казује да црква Светог пророка Илију прославља као најнеобичнијег човека који је живео на овој земљи Божјој, најнеобичнијег човека у роду људском. Толико необичног и толико изузетног да га је Господ са телом узнео на Небо.
Од самих почетака Свети Илија је посебно поштован у Светој цркви, а као један од видова тог древног и непрекинутог поштовања можемо да наведемо оснивање свештене обитељи у III веку на месту његовог подвига. Поред дивне и надахнуте химнографије коју су знаменити црквени песници саставили надахнути Духом Светим и благословеним животом Светог пророка Илије, у његову част су сачуване и бројне светоотачке беседе које на најбољи могући начин величају сва његова свештена дела којима је прославио Господа.
На дан кад се слави Свети Илија у доста градова и села, међу којима је и општина Врањска Бања, организују се вашари, а он спада у најпоштованије светитеље међу Србима, раме уз раме са Светим Николом, Светим Ђорђем и осталима.
Ове године због новонастале ситуације са корона вирусом празник ће бити обележен скромније.
Данас је и слава манастира Свети Илија у селу Кацапун и десетогодишњица службовања оца Серафима у овој светињи.
РТВ Врање
