УЗУРПИРАНА Скупштина нема председника, ЗАБРЊИЧЕНА СТОКА чека Вучића

Два дана пре истека законског рока, конституисан је нови сазив Народне скупштине. Дочекана звиждуцима и јајима, уз бојкот већег дела опозиције, нова Скупштина у старту је направила преседан – није изабрала председника. Зашто? Одговор лежи стотинак метара северно од зграде парламента.
Реч је, наравно, о Андрићевом венцу и председнику чији се “миг” чека.

Ништа друго и не може бити узрок застоја у раду најважнијег законодавног тела у земљи у којој су институције подређене вољи председника државе и највеће странке. Зато се, очекивано, Скупштина поново понижава и показује јој се ко је прави “газда”.

Драматургија

То је председников манир, потпуно идентично понаша се и према конституисању Владе. Како смо већ писали, одлагање формирања Владе не може се објаснити другачије до председниковим хиром.

Како је аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекао за Нова.рс ово одугловачење о доношењу одлука постао је Вучићев манир.

“Тако је било и 2014. и 2016. године, када се доношење одлука о формирању и саставу владе развлачио до крајњих рокова, а са циљем да се максимално продужи рок трајања Владе од четири године. Вучић на овај начин одржава лажну неизвесност, ко ће се наћи у влади и ко ће шта добити од ресора и функција. Реално, Влада би с обзиром на околности могла да се формира до краја месеца, али на овај начин Вучић одржава једну такозвану слатку неизвесност и код социјалиста и код својих чланова странке”, наводи Вукадиновић за Нова.рс.

Исто је, јасно је, и са Скупштином, и то је данас за наш портал објаснио и посланик СНС Драган Шормаз:

“СНС је добио апсолутну већину, има 190 посланика и шта сад? Ми смо добили поверење грађана, а ови други треба да се боре кроз опозициони рад”, рекао је Шормаз говорећи, између осталог, и о формирању нове скупштинске већине.

Кандидати

Шта председник вага?

Према сазнањима портала Нова.рс, у игри за председника Скупштине су две особе: досадашњи потпредседник Владимир Маринковић и председник клуба СНС Владимир Орлић. Обојица су оптерећени извесним аферама. У случају Маринковића у питању је детективска агенција, у случају Орлића запослење у ћупријској Високој медицинској школи, које није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Партијско запошљавање у Ћуприји коштало је квалификоване професорке посла, на који су враћене након великог притиска јавности. Обојица у јавним наступима гаје нетрпељивост према опозицији, што их чини идеалним наследницима Маје Гојковић.

Ни један ни други нису до сада довођени у везу са неким другим позицијама у извршној власти, али је њихова оданост странци и председнику неупитна, па је и “ред” да буду награђени. Без обзира на то ко од њих двојице буде изабран на престижну функцију, СНС ће наставити да држи “шапу” над домом посланика. А преко СНС и – председник.

Тепавац: Немоћ Скупштине

Иако се дешавало да председника Скупштине чекамо и по две недеље, такве ситуације – иначе дозвољене пословником – догађале су се када је у скупштини била “танка већина”, каже за Нова.рс Тара Тепавац из “Црте”.

“Тада је постојала могућност различитих комбинаторика, односно различитих састава скупштинске већине који се могу формирати, или када они који су прешли цензус нису могли да се договоре око поделе функција у Скупштини и радним телима. Овакав случај, да се чека само одлука са једне адресе, председника странке који је и председник државе, јесте једна врста преседана”, каже она.

Одуговлачење са формирањем новог сазива и избора руководства у овим околностима само је наставак тренда, одуговлачило се на исти начин са сазивањем седнице Скупштине пролетос када је било потребно потврдити одлуку о увођењу ванредног стања, додаје Тепавац.

“То само показује немоћ Скупштине и грађанима шаље поруку да Скупштина није толико битна, да се може без ње чак и у ванредним околностима као што је пандемија Корона вируса. Оно што нас плаши је да овим владајућа већина показује где види место институцијама”, каже она.

“Не можемо знати шта је главама оних који доносе одлуке, али функција председника Скупштине увек је била део различитих коалиционих договора. Очигледно се чека нека друга одлука, што се дешавало и до сада. Претпоставка је да то може бити договор о изгледату Владе, што се може одразити и на посланичке групе и поделе осталих функција у парламенту”, закључује Тепавац, и наглашава да чекање производи неизвесност како код грађана тако и код потенцијалних партнера владајуће странке.

“Ми од 2012. године живимо у константном изборној кампањи која фабрикује неизвесност”.

Нова.рс