Данас и сутра се обележава 25 година од хрватске војне акције „Олуја“, у којој је, према подацима Kомесаријата за избеглице и миграције Србије, убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000. Срби овај дан обележавају комеморацијама, поменима и сећањима на убијене и прогнане, док Хрватска, традиционално у Kнину, одржава прославу поводом Дана победе и домовинске захвалности. Ова годишњица специфична је по најавама да ће потпредседник хрватске Владе из редова Самосталне демократске српске странке (СДСС) Борис Милошевић, присуствовати прослави годишњице “Олује”, а да ће потпредседник Владе Хрватске и министар хрватских бранитеља Томо Медвед ићи на обележавање злочина који је почињен над Србима у Груборима.
Kомесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је јуче да је током војне акције „Олуја“ из Хрватске протерано више од 250.000 припадника српског народа, док је више од 1.700 погинуло и нестало, од којих се за 770 ни дан данас не зна шта се са њима десило и где им је гроб. С друге стране у Хрватској се истиче бројка од 90.000 прогнаних.
Док је за Хрвате Олуја разлог за прославе, за Србе је то најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ.
Тако ће у Сремској Рачи данас бити обележен Дан сећања на све страдале и прогнане Србе коме ће присуствовати председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић.
Дан касније најављен је помен жртвама у Цркви светог Марка у Београду као и у многим местима широм Србије, а у организацији Српског националог савета Црне Горе биће одржан и у манастиру Острог.
Представници Српског народног већа јуче су у Хрватској присуствовали комеморацији за страдале у време и након војно – полицијске акције “Олуја” у Двору на Уни где је у просторијама тамошње школе тада убијено девет особа с инвалидитетом и менталним тешкоћама. Kомеморацији је присуствовао и председник Самосталне демократске српске странке СДСС-а Милорад Пуповац, који је истакао да су се окупили како злочини који су се догодили не би били заборављени.
Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Kрајине, односно Баније, Kордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.
Док су колоне избеглица у аутомобилима, камионима, тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ, хрватска војска је улазила је у напуштени Kнин, у којем је 5. августа истакла хрватску заставу. У акцији је учествовало око 130.000 припадника оружаних снага са хрватске стране.
Управо 5. августа у Хрватској се одржава прослава поводом Дана победе и домовинске захвалности, којој ће ове године присуствовати и представник српског народа и потпредседник Владе из редова Самосталне демократске српске странке (СДСС) Борис Милошевић, који је истакао да му није било лако да донесе ту одлуку.
“Kао члан Владе, Србин из Хрватске, свестан оптерећења ратног наслеђа у друштву које осећају Срби у Хрватској, али не само они, него и сви грађани Републике Хрватске, морам размишљати рационално и одговорно, те покушати да допринесем бољем друштву и грађењу културе мира”, навео је Милошевић у образложењу своје одлуке.
Хрватски премијер Андреј Пленковић најавио је и да ће ове године министар хрватских бранитеља Томо Медвед ићи на обележавање злочина који је почињен над Србима у Груборима.
“На тај начин послаће снажну поруку Владе о томе да морамо поштовати све жртве и достојно обележити та места. Министар Медвед иде у Груборе 24. или 25. августа када тачно одредимо датум”, рекао је Пленковић.
Организатори прославе најавили су да ће на централном скупу поводом годишњице Олује уз представнике државног врха говорити и пензионисани генерал Анте Готовина, који је у Хагу ослобођен одговорности за ратне злочине током и после те хрватске војно-полицијске акције.
Хашки трибунал Готовину је ослободио у новембру 2012, чиме је срушена првостепена пресуда по којој је Готовина био осуђен на 24 године затвора.
У Хашком трибуналу уз Готовину се судило и хрватским генералима Младену Маркачу и Ивану Чермаку за прогоне, депортације, убиства, злочине против човечности, пљачку имовине, кршење закона и обичаја ратовања. Чермак је првостепено ослобођен оптужби, док је Маркач осуђен на 18 година затвора. Међутим, Жалбено веће поништило је ту пресуду и ослободило га оптужби.
Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак” и „Олуја“ Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против Туђмана, који је преминуо 1999. У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“.
За 25 године од „Олује“ хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица. Суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.
Извор: Инсајдер
Пројекат Ватикана, од почетка до краја. Формирање Војне Краине и насељавање Срба у Лику, Банију и Кордун је замислио Ватикан, као заштиту католика од исламског продора са југа, а технички је то спровела Аустро-Угарска. Када је Аустро-Угарска нестала, Војна Краина је постала непотребна, а Срби вишак.
Довољно ратоборни да одмах скоче на оружје и недовољно паметни да препознају главног непријатеља, сваки пут су бирали агента Ватикана да их води у следећу етапу нестајања. Повели су се прво за краљем издајником, затим за Титом и на крају за Шешељом, баш као и Србија која је требало да их заштити, а није. Остало их је таман толико да је данас потпуно свеједно да ли тугују или славе тако што шаљу свог представника на прославу сопственог егзодуса.
od neandertalaca iz krvatskih spilja i suma, ljudozdera i majmuna se nista nije dalo drugo ni cekati, majmuni drvo zapisaju, svoju teritoriu obeleze i brane, to sto si ti razuman covek oni ne razumeju, stotine hiljada godina se tesko preskacu.
ko listo dokumente, iz 18 veka recimo, mogao je naci ,,placevna pisma,, svestenika i naroda svojim Slavonskim episkopima o stradanjima i unijacenju: i cutalo se, od tad do sad, prastalo se, zaboravljalo, lice okretalo. pozivalo se na privilegije, na muda labudova, a nas sve manje, Svete Crkve razrusene, sela u korov zarasla a nas sve manje i manje a jame sve punije i vece, o Svetoj Glinskoj Crkvi ni nasi ne znaju a kamo li svet.
nekakav turcin, pas mu mater, balija cibuljicki, dotumarao u Svetu Srbsku Zemlju leba od dzabaluka se najesti jerbo u agramu to nit je bilo nit ce moci, guzicarenjem i sibicarenjem na zeleznickoj i autobuskoj stanici stece jarane s kojima se pusti u politiku, oni kradu; on cuva strazu i obezbedjuje logistiku, izdaje usmene dekrete kako da se krade a da niko ne odgovara, a neko mudo bezmudo potpisuje i stambilj udara.
a vojska nekakva banda neznalica, lenstina i majmuna, igra se vojnika, ne zna kome sluzi dal ratnim zlocincima, satanistima, privatnim interesima bosanskih majmuna, hijena i parazita, vazno da je guzica puna, al cujem nije, nema sta do usta, ni aljina ni metka, pa ponekad dobije pakovanje trui konzervi ako krene da narod bije presvucena u tudje aljine, a tu smo u onih serva uvek robova i slugu tudjina i okupatora.
i onda kad dodje cestit Slavonac, nenavikao na otimacinu, na razbojnistvo biva docekan od ludi bosanaca i serva sa cakijom ako jos tokom puta nije bombardovan od pomenute vojske majmuna, ko neki graovac palamudas.
cega se setiti, sta oslavljati, koga u zvanice zvati, ko ce suzu pustiti, ko ce kod majmuna sazaljene izazvati, jebem li vam kru krvatsko-ustaski.
nema druge il mi il oni.
snadji se, il kolac glogovi il plumbum kidajuci, samo noz ne to je za neandertalce i bosance, sve drugo dozvoljeno je a prastanje je samo za ljude.
valja poceti od poceka; negde sto hiljada gogina pre Hrista stvori Bog od majmuna neandertalce ljudozdere i krvopije i naseli ih u spilje i sume krapinske, naucise se svom zanatu krvnickom, pise adrenohrom, jedose bele i crne dzigerce, mozak i od guzice al i ostalo kad gladi bijase.
tumarajuci tamo i ovamo u potrazi za plenom uzgred na svako drvo pisase da teritoriju njihove lepe obeleze, i otad postoji stohiljadugodisnje kraljevstvo krvata.
cestitamo.
toliko o tom znanost i povjest.
opet od prilike devedeset iljada odina kasnije padose sa neba Srbi prvo u kazan dunavski, pa oni sto se spasose napravise pored vira naselje, jedose i klesase ribe, kuce pravise a kad malo ojacase ili reka nadodje pa ih iiz kuca istera odose do vincanskog naselja. gde se deca Bogova nastanise u miru i pokori zivese sve dok se Sveti ne pojavi il onaj pali pa ih pouci da svakom treba prastati, zla dela zaboravljati, za dobro delo ne cekati hvalu i zahvalnost vec samarcinu primiti i jos drugo lice okrenuti, i jos sve ponoviti kolko se razmahujucem svidi.
kako onda tako i sad, od majmuna i neandertalaca, ljudozderi i krvopije ostali a onaj englez majmunoliki, darvin zvani, u grobu se prevrce od muke jer od majmuna ne postase ljudi.
a Srbi pokazase da od ljudi mogu postati majmuni, uzmimo za primer onog cupavog vuka i vucicu mu, jos cupaviju i jos sterilniju.
dodjose ovamo i neki krvati i krvatice, navlace armanija krpice, prosipaju koko chanel, farbaj se, navlaci svilene cipkaste gacice, dzaba ostalo ono krasti, otimati i ubijati; jebeni geni ostase nepromenjeni.
Srbi napravise Svetu Srbsku Zemlju, digose hramove, knjige napisase o delima svojih slavnih Careva i Arhiepiskopa al AVAJ drugi dodjose carevi uzurpatori, karaguzi bosansko-krvatski i crkveni pastiri pali andjeli robovi i sluzitelji njihovi, sve samo sami bastardi i kopilani bosanski.
krvati doznali da granicari vise nisu potrebni, turci i onako odavno u germaniji, pa Srbadiju proterali a opet ovi pravoverni najpre paljbom iz avijona ih docekali a onda mrznjom i neinteresovanjem.
siroti, cestiti Slavonci nenaviknuti na razbojnistvo i lopovluk i danas cute, sem nekih koji znadose s kim se udruziti i njihova slina postati, umesto da apsi.
Vama svaka cast i postovanje Slavonci.