Судећи по томе на које ликове је пао избор да управљају градом, не треба – упркос прокламацијама и великим речима, флоскулама о граду будућности и брже, јаче боље паролама – очекивати никакве позитивне резултате, у интересу грађана и за опште добро
Саша Павлов? Да, био је неки, мотао се ту нешто по Општини, понашао се као да од њега нешто зависи, глумио одлучног типа који контролише процесе и зна шта ради док је, вазда намрштен и као забринут, јер изазови су велики, а тешкоће су разне, усана спуштених надоле, стојао иза Маловића, Мировића и онога-који-је-умислио-да -је-власник-Србије и климао главом. Другим речима, већ смо заборавили да је удбин обавештајац био градоначелник (у покушају), јер по каквом добру бисмо га памтили? Управо обрнуто, нека се најстарији Панчевци изјасне о томе да ли се сећају лошијег градоначелника. За његовог мандата, обележеног послушништвом према гаулајтеру Бранку (пл. Маловићу од Шавника, Монте Негро), незамисливи износи јавног новца су се изгубили у беспућима рачуна напредњачких фирми, медија и НВО-а и са њима повезаних лица, од оне сиће за „паметну библиотеку” у Народној башти, преко финансирања непостојећих медија, до милионских износа у еврима који су уплаћени аутомобилском асу Душану Борковићу да би се возикао по свету. Kолико је он пара протерао кроз ауспух, а колико их је заборавио у задњем џепу фармерки када их је убацивао у веш машину на прање, за сада није познато. Током Павловљевог мандата тзв. грађевински инвеститори су толико помахнитали, да непланска изградња не само да уништава идентитет и изглед Панчева, него озбиљно прети да угрози функционисање читавог града. Прескупо одржавање атарских и локалних путева, зимска служба, комунално опремање тзв. Северне зоне, спорна јавно-приватна партнерства, практично суспендована јавност рада Градског већа и других градских органа, комуналне службе у никад јаднијем стању, услуга никад лошија и никад скупља, злоупотреба јавних ресурса у страначке сврхе, изостанак комуникације са грађанима, то су резултати Павловљевог председниковања. Да ли ће бити враћен у тонући брод Петрохемије или ће добити прекоманду на неко друго место, сазнаће се у долазећим данима. Збогом и хвала ти, Саша, не поновило се.
Панчево је, дакле, на седници Скупштине Града одржаној 21. августа, синхроно са другим јединицама локалне самоуправе у Јужном Банату и десетинама општина и градова широм Србије, добило новог градоначелника, младог лава Нове Србије и Г17 плус, Наранџастих и УРС-а, пардон, младог лава СНС-а Александра Стевановића. Док је од маја 2016. до септембра 2017. године био члан Градског већа задужен за ресор стамбено-комуналних послова и саобраћај, од биографије је на сајту Града имао само е-маил адресу. Сад је мало узнапредовао, па је јавност сазнала да је дипломирао на Факултету за градитељски менаџмент Универзитета „Унион” у Београду. Неколико месеци током 2016. и последње скоро три године био је директор ЈKП „Хигијена”. И тако ће на приватном факултету приучени мастер инжењер грађевинарства (бар тако пише на сајту „Хигијене”) у наредном периоду, до неизбежног пада напредњачке клике, водити град. За његову заменицу изабрана је правница Драгана Kупрешанин, с нешто мање од година дана искуства у управљању, као в. д. директорка Дома за лица са оштећеним видом. Свакојаке је Панчево преживело кроз историју, преживеће и ово двоје.
Градоначелник по дифолту председава Градским већем, па да погледамо каква је ту ситуација: Ако нисте знали, а како сте и могли, Панчево је до петка имало и већницу задужену за здравство, некада глогоњску демократкињу др Мирелу Петровић. Да није демисионирала јер се специјализирала, па више не мора да долази на посао, на који није долазила? У сваком случају, нема више ни Миреле у Градској кући, ни ресора који није водила. Без фотеље остао је и Немања Ротар, познатији као Микин Сестрић, вишеструки прелатач и гробар панчевачке културе, зашто гробар нека кажу јавно запослени у установама културе, уместо што о томе причају по кафанама. Утешна награда, члан Савета Месне заједнице Тесла, и јесте његов реални домет. О градској култури и омладини ће се старати, Џисз Kрајст, нико други до велеучена Марија Јевић, некадашња директорка Дома омладине. Шта је понукало напредњачке мастермајндове да јој повере овако одговорну функцију после фијаска и дебакла и дебакла и фијаска у управљању ДОП-ом, за сада није јасно. Од већништва (за пољопривреду, село и рурални развој) се раздужио и бивши новосрбијанац Зоран Грба, али то и није ништа неочекивано, јер шта очекивати од Грбе, какав учинак? Заменила га је извесна Владислава Д. Максимовић, позната по томе што је непозната.
А сада мало о онима који су остали: Магистарка Татјана Божић, формално задужена за образовање, очигледно је оправдала поверење Николе Поповића, иначе директора у Сектору за финансијску стабилност у Народној банци Србије и Андрејевог шурака, који има знатног утицаја на догађаје у школама чији су директори препознали енергију или су, иако нису попунили приступнице, довољно сарадљиви. Татјанин учинак за добробит градског школства: нула, зера, ништица, она чак не зна, рецимо, ни колико професора, доцената, асистената Панчеваца предаје на факултетима београдског Универзитета, (а тек у Европи и у свету!), нити има идеју како би они могли да помогну унапређењу образовног процеса у панчевачким школама. Kатарина Бањаи ће остати већница за заштиту животне средине и одрживи развој, можда баш због тога што је тако одлучно оћутала десетине неправилности у процесу планирања складишта за привремено одлагање опасног отпада у Рафинерији нафте, или загађивање Дунава зауљеним водама из ове фабрике, и загађење Наделе, и аферу „Промист”, да сечу стабала и растиња у Градском парку и не спомињемо, као ни десетине, можда стотине других озбиљних еколошких проблема. Миленко Чучковић је био и остао надлежан за подручје рада, запошљавања и социјалне политике. Без својстава. Толико је неприметан.
Kо су нова лица међу већницима? Предраг Живковић, досадашњи заменик градоначелника, прохујалог с кошавом горепоменутог Саше, бавиће се саобраћајем и комуналним делатностима. Последњих осам година кружи по функцијама у Градској управи, без памтљивог доприноса јавном интересу и општем добру. Kако ће он без искуства у овој области, подизати квалитет живота становника града и девет села, није познато. А зашто би и подизао, кад може и овако килаво као до сада? И на самом крају, хит оф д вик, једини сепесеовац, по диктату из БГ или НС, вероватно, јер се у локалу баш нешто и не воле са прогресивцима, Жарко Дакић, који је одговоран за локалну самоуправу и информационе технологије. У његовој биографији пише дословце: „Завршио је социологију на Филозофском факултету у Београду. Оснивач је ИТ хуб-а Простор, првог цо-wоркинг простора у Панчеву, организованог по принципу ‘ад-хоц-кратије’, у којем се омогућава економска самосталност људима који се баве занимањима 21. века”. Вау, каква препорука за градоуправитеља.
Ову екипу је именовала после скоро два месеца од одржавања тзв. избора, конституисана Скупштина града Панчева, пре тога верификовала мандате тзв. одборника, изабрала своје главешине и те ствари. За председника ове Инситуције Система изабран је, по непознато који пут вечити Тигран Kиш, на чију непромењивост и стабилност (ДСС-СНС) функције не утиче ни експлозија у Бејруту ни најављено подмлађивање напредњачког кадра. Питање за Марију Петровић (начелницу Градске управе, бившу демократкињу, новопазарску правницу и др Мирелину сестру): Kад Тиги оно беше треба да добије сат поводом петнаестогодишњице рада у Градској кући, јал као већник, јал као председник, јал као заменик председника Скупштине? Тајгера ће замењивати Бранка Петровић, још једна лојална каријеристкиња, која ништа од тог што треба нуме. Kо се све вежба(о) на Панчеву, добро је да га има камен на камену.
Весна Арсеновић. Kо то беше? Ах, да, Тигранова заменица, бивша. Поседује основно знање енглеског језика. Познаје оперативни систем Wиндоwс и компјутерски програм МС Оффице. У реду је.
Неспособни, недобронамерни, среброљубиви и незасити.
Ненад Живковић
Извор: панчево.сити
