СТОКХОЛМ – Кованице и новчанице већ дуго нису омиљено средство за плаћање у Шведској, а корона вирус криза је тренд ка безготовинском плаћању само појачала, због чега Народна банка те земље упозорава грађане, јер страхује да би готовина могла физички у потпуности нестати.
Лист наводи да само 16 одсто деце добија џепарац у готовини, док 84 одсто поседује дигиталне штедне књижице.
Истраживање је показало да у Шведској генерација између 18 и 34 одсто у 75 одсто случајева не плаћа готовином.
Све кованице и новчанице које су у Шведској у оптицају чине још само један одсто БДП-а, а поређења ради, у САД, где се такође пуно плаћа картицама, то је осам одсто, а у еврозони десет процената.
Корона криза повећала је одбојност Швеђана према готовини, а занимљиво је да се највећи део плаћања обавља без контакта, прек НФЦ чипа на картици или преко мобилног телефона.
Развој је сличан као и у другим земљама, али на нижем нивоу.
У Немачкој је безготовинско плаћање порасло са испод 40 на 44 одсто, а у Шведској тај удео је већ достигао 85 процената.
Иако је безготовинско плаћање добро за убрзање плаћања, спречавање прања новца, утаје пореза, Народна банка Шведске (Риксбанк) упозорава на опасности.
Гувернер Штефан Ингвес сматра да млади, пошто не користе више готовину, неће ништа знати о изгледу новчаница.
Такође постоје и други ризици, јер сајбер нападима може доћи до онемогућавања безготовинског плаћања и тако изазвати проблеме у друштву.
“Уколико једном буде нестало светло биће потребно да у земљи имамо довољно готовине, и то на свим местима”, рекао је Ингвес.
Он је затражио од владе да усвоји закон који би банке у земљи обавезао да увек имају одређене количине готовине у трезорима.
Иначе Ингвес није једини који упозорава на опасности, већ и многи скептични према безготовинском друштву, који указују да је земља рањива ако се ослања само на дигитални систем плаћања.
Танјуг
