Удовица Патаркацишвилија избацила Березовског из Имлека и Бамбија

Лондон, Москва, Београд- Госпођа Ина Гудавадзе, њене две кћери и свекрва коначно су се избориле за сувласништво у највећем произвођачу млека и млечних производа на Балкану, овдашњем Имлеку, затим произвођачу кондиторских производа Бамби-Банат и минералних вода Књаз Милош. Од фебруара 2008. године, када је супруг госпође Гудавадзе Аркадије Бадри Патаркацишвили изненада у 53. години преминуо у Лондону, њих четири су имале да елиминишу конкуренцију невенчане супруге преминулог, његовог рођака кога је представљао као брата и на крају, његовог партнера, у свету и код нас познатог руског олигарха Бориса Березовског.

Мада са Березовским, који их је почетком прошле године још једном тужио оспоравајући им власништво, имају још неких нерашчишћених судских ситница, госпођа Гудавадзе, њена старија кћи Лиана Жмотова, млађа кћи Ија Патаркацишвили и свекрва Натела Патаркацишвили одбраниле су, према наводима многих руских, америчких и британских медија, статус бенефицијара над Неw Wорлд Валуе Фоунд, који је стајао иза фонда Салфорд који је својевремено купио Имлек и остале напред наведене фирме у Србији. New World Value Found са своје стране, влада са 97 одсто фонда ВДП, а овај је власник 87,3 одсто акција холдинга IDS Borjomi Beveages N.V. Преко свих ових фондова, наследнице Бадрија Патракацишвилија сувласнице су и Фишер Ајсланд, скупоцене ексклузиве крај Мајамија, Benahavis Hills кантри клуба у Шпанији, металуршког комбината Рустави у Грузији, телевизијског канала Имеди у Грузији, фирме Magtelekom, другог по величини мобилног оператора у Грузији, холдинга IDS Borjomi који обухвата седам фабрика минералне воде у Грузији, Русији и Украјини и друге компаније. Према наводима страних медија овај последњи холдинг изнет је на продају, али му је имовина у Русији и Украјини замрзнута због кривичног дела које се на терет ставља Березовском. Нигде се у руским, америчким и британским медијима не помиње замрзавање имовине или забрана промета акцијама било које од фирми из портфеља наследника Патаркацишвили које се налазе у Србији. О томе нема трага ни у за то надлежним регистрима у Србији. „Информације о власничким споровима око ових фирми на Београдској берзи су колале на нивоу гласина, па нешто значајније нису утицале ни на тржиште“, каже за Данас брокер Ненад Гујаничић. На Београдској берзи Имлек и Бамби-Банат нарочито у последње време и много интензивније од других фирми откупљују своје акције, што се обично чини како би им се сачувала цена, а Имлек и Бамби су успели, истиче Гујаничић, да цену своје акције подигну – Имлек преко нивоа из преткризне 2007. године, а Бамби близу тог нивоа.

Е сад, овако компликована мрежа фондова преко којих је Бадри Патракацишвили владао својим фирмама и некретнинама, као и петогодишњи судски спорови који су око његове имовине вођени постају јаснији кад се зна да је Патракацишвили спадао међу руске олигархе који су милијардери постали за време власти Бориса Јељцина и сад забављају западну јавност споровима које воде око свога нејасног власништва над нафтним, алуминијумским и другим компанијама. Он је у тим пословима био партнер Борису Березовском и Роману Абрамовичу. Партнерство је прошле године добило своју судску завршницу у којој је Березовски извукао дебљи крај.

И биографија самог Бадрија више је него речита: према медијским наводима, он је из Грузије у Москву стигао 1993. године уз свесрдну помоћ код нас непознатог његовог пријатеља Отари Квантриашвилија, кога медији описују кратко: криминални ауторитет, убијен. Ту га је прихватио ранији познаник Борис Березовски, човек који је кроз председничку администрацију Бориса Јељцина пролазио као кроз швајцарски сир, такорећи је контролишући. Патракацишвилија се са сетом недавно током судског спора са Березовским који је добио у Лондону, сећао Роман Абрамович: кад су за сићу купујући моћну нафтну компанију Сибњефт од непознатих милионера постајали милијардери, Березовски је обезбеђивао, и наплаћивао, политичке везе па и физичку заштиту, а Патракацишвили , без кога ничег не би било, тврдио је Абрамович, обављао је технички део посла. Абрамович је тврдио да је Березовском за политичке везе и заштиту плаћао између 50 и 80 милиона долара годишње, а за коначну слободу је, наводно, кеширао 1,3 милијарде долара. Занимљиво је да је Березовски, велики махер за уновчавање политичких веза, једну такву везу платио овде у Србији да би дошао до Имлека, а његов тадашњи „консултант“ је те паре касније, кад му је властита фирма отишла у стечај, извукао пре него што су отишле у стечајну масу.

У Москви па и суседним државама све је ишло као по лоју, Березовски и Патракацишвили су успоставили готово потпуну контролу над аутомобилском индустријом, електронским медијима и металском индустријом, док Борис Јељцин 1999. године није власт препустио Владимиру Владимировичу Путину који није имао слуха за олигархе. Напротив. Березовски је збрисао у Лондон, а Патракацишвили се вратио у Грузију. У Грузији му је пало на памет да се бави (опозиционом) политиком, па је убрзо и сам потражио уточиште код пријатеља Березовског у Лондону. Мада велики партнери и наводни пријатељи, Патракацишвили и Березовски нису баш безрезервно веровали један другом, па је Бадри део заједнички стеченог новца склањао на рачун већ поменутог грузијског рођака Јозефа Кеја и њиме купио атрактивно Фишер Ајсланд, док је Березовски, под опасним притиском Москве, своје власништво наводно склањао на сигурно Бадријево име. Тако му је 2006. године, Бадријеве наследнице тврде продао, а Березовски тврди само сигурности ради препустио, половину власништва над фондовима који стоје и иза овдашњих фирми Имлек, Бамби и Књаз Милош, а стајали су, рецимо, и иза руске издавачке куће Комерсант. Березовском баш не иде пред лондонским судовима, пред којима од наследница Патракацишвилија потражује три милијарде долара.

Данас

Фото: АП