Цене хране поново су у августу порасле на светским тржиштима и достигле највиши ниво од фебруара, када је вирус корона почео да се шири светом. Овакву ситуацију подстакла је јача потражња и слабији долар, наводи се у извештају који је пре неколико дана објавила Агенција Уједињених нација за храну и пољопривреду ФАО. Индекс цена потрошачке корпе ФАО који прати основне прехрамбене производе порастао је у јулу два одсто у односу на претходни месец.
Протеклог месеца највише су порасле цене шећера, за 6,7 одсто у односу на јун. Биљна уља била су скупља за 5,9 одсто, а највећи утицај на тај раст имало је палмино уље, које се као састојак све више користи у прехрамбеној индустрији. Према речима стручњака, спорији темпо производње утицао је на цену палминог уља, али су и цене сојиног, сунцокретовог и уља уљане репице ишле нагоре.
Како се наводи, пад цена сира и пуномасног млека у праху неутрализовале су веће цене маслаца због смањених извозних капацитета у Европи, повезаних с мањом производњом млека у условима суше. У категорији меса ниже цене говедине, овчетине и живине због смањене увозне потражње биле су противтежа скупљој свињетини с обзиром на нагли раст потражње из Кине.
Када је реч о Србији, према тренутном стању на тржишту уљарице би могле да буду највеће овогодишње изненађење – цена соје повољна је за произвођаче (према последњим информацијама, 350 евра по тони) боља него прошлогодишња и оне очекиване од око 300 евра, пренео је портал „Агросмарт”.
После много година ове сезоне због мањка овог воћа на светском тржишту добро су прошли и малинари, а прогнозе су да ће високу цену имати и овогодишња јабука, још један од значајних пољопривредних производа Србије.
Домаћи произвођачи меса нису у тако повољној позицији, посебно узгајивачи свиња. Понуда је велика јер нема извоза, цене свиња стагнирају и пале су за 10 до 15 одсто у односу на прошлу годину. Очекује се да би у наредном периоду могло да дође до поскупљења (око осам одсто у малопродаји) због повећања тражње из Кине за месом из Европе.
Као што је познато, произвођачи јунади у Србији, због пада тражње од 70 одсто на светском нивоу, али и прекида извоза, један су у од најугроженијих сектора у српском аграру. Недавном одлуком владе држава ће уложити два милиона евра за интервентни откуп товне јунади.
Даља дешавања на тржишту примарних производа воћа, уљарица и житарица, па тако на крају и остале хране, коју ће плаћати грађани Србије, зависиће од многих фактора. Један од њих је и и како ће се одвијати ситуација са нафтом чија је цена на светском тржишту протеклих дана пала за три одсто, највише од јуна.
Свакако на стање на домаћем тржишту делом утичу и светска кретања понуде и тражње хране која нису имуна на дешавања са ковидом 19. Јасно је да је пандемија већ делом променила куповне навике.
Да ли ће то у будућности изменити доступност и цене намирница?
Како је недавно објавио Би-Би-Си, утицај пандемије на глобални ланац снабдевања до сада је био релативно скроман. Али такво стање могло би да се промени, што би довело до раста цена намирница и смањивања асортимана за потрошаче, рекао је др Петер Александер, предавач из области глобалне безбедности хране на Универзитету у Единбургу.
– Историја нам показује да би могло да дође до великог скока цена хране. То се догодило 2008. године, а погоршале су је, или су је можда изазвале, различите земље које су увеле ограничења на извоз. Током ове кризе било је само неколико случајева када су државе ограничиле извоз, тако да се није догодио поремећај међународне трговине. Али, за то и даље постоји простор – истакао је он и упозорио да би раст цена могао да доведе до повећања броја људи који се суочавају са недостатком хране. До раста трошкова, како је објаснио, могло би да дође из неколико разлога. – Чак и ако храну, попут млека, меса и житарица добијамо са локалног тржишта, дакле сами је производимо, њене цене су повезане са међународним тржиштима – истакао је Александер. Он свакако сматра да ће потрошачи све више окретати локалним произвођачима и не очекује да ће у наредних шест месеци до годину дана бити несташица хране.
Ивана Албуновић, Политика.рс
