Грчки црквени кругови коментарисали су захтеве македонске власти васељенском патријарху Вартоломеју за аутокефалност македонске цркве.
На овај начин грчки црквени кругови коментаришу захтеве македонске власти васељенском патријарху Вартоломеју за аутокефалност македонске цркве.
Извори из црквених кругова Северне Македоније у разговор за „Спутњик“ су изразили своју забринутост и незадовољство овим догађајем.
Према мишљењу Дмитриса Целегидиса, професора на богословском Аристотел универзитету у Солуну, питање аутокефалности је очигледно питање Српске православне цркве.
Ако васељенски патријарх Вартоломеј признаје аутокефалност канонски непризнате Македонске православне цркве, то ће бити изван његовог овлашћења, као и у случају са Украјином.
„Све је апсолутно јасно. Ово питање је очигледно у надлежности Српске православне цркве. Ако васељенски патријарх крене путем признања аутокефалности, онда ће изаћи ван овлашћења, као у случају Украјине. Такви потези цркви стварају само проблеме“, наглашава професор.
„Пошто ми суседну земљу не признајемо као Северну Македонију, како можете очекивати да признамо македонску аутокефалност? У Скопљу не постоји „Македонска црква“. По мом личном мишљењу, патријарх Вартоломеј не би требало да им одобри аутокефалност“, изјавио је Митрополит Флорински и Преспанско Еордески Теоклит.
Извори у круговима Грчке православне цркве блиски Светом синоду тврде да ће Грчка православна црква следити вољу патријарха Вартоломеја, као у случају давања аутокефалности украјинској цркви.
Бивши високи представник Грчке православне цркве је крајем 2019. године рекао за Спутњик да Грчка православна црква неће моћи да се супротстави постојању независне македонске цркве. То је због чињенице да су грчки архијереји изгубили право вета када су признали право Патријарху да у целини даје аутокефалност.
Вартоломејеве поступке је прокоментарисао протопрезвитер Теодорос Зисис, професор теологије на Аристотел универзитету у Солуну, рекавши да „Вартоломеј покушава да издејствује подршку већине у црквеном свету стварајући своје цркве, те настоји да на тај начин ослаби и српску и руску цркву“.
Спутник
jebes popa fanar/id/iota, s priznanjem crkve stare Srbije bi se slozio i pop ludi miroslav, brdjanin iz vidove, kad bi mu neko ponudio love.
“Митрополит Флорински …” даје изјаву која није на нашу штету, осим што се може запазити да је 1920-их средиште митрополије, тада под именом Лерин, отет од (5-6.000) Срба и насељен избеглицама из Мале Азије. Нема у околини ко нас није очерупао до коске, и још се нисмо опоравили довољно да станемо на крај свему томе!