У Србији поново повећан број миграната за око 30 одсто, сада их у Србији има преко 12.000

Према подацима Kомесаријата за избеглице и миграције, у односу на исти период прошле године, у Србији је повећан број миграната за око 30 одсто. У сваком тренутку у нашу земљу уђе између 150 и 200 људи, који интензивно и напуштају Србију, а константно је око 1.000 миграната без смештаја, истакао је директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ðуровић.

У овом тренутку, у функцији је 16 прихватних центара и центара за азил у којима је смештено 5.263 мигранта, подаци су које је Kомесаријат доставио Тањугу, а укупно у земљи, према њиховим подацима, у центрима и изван њих налази се око 6.000.

У Kомесаријату кажу да је изван центара највише миграната на северним границама земље где се, према њиховој процени, налази око 500 миграната.

Мигранти долазе из Авганистана, Сирије, Ирака, има и оних који долазе из северне и источне Африке.

Ђуровић истиче да се повећао број Сиријаца, односно да су поново више од преко 10 одсто свих миграната који дођу сада Сиријци и да тај број расте.

Kако је навео за Тањуг, у Србији свакога дана има преко 8.000 миграната, који нашу земљу интензивно и напуштају, али долазе други који преко наше земље желе да стигну до Мађарске, Румуније и најчешће Хрватске.

Ђуровић напомиње да се мигранти осим у Београду, у парковима могу приметити и у Лозници и Суботици.

“Од почетка епидемије коронавируса код нас није долазило до смањивања броја, до данас се само повећава број људи који долазе. Они и напуштају земљу интензивно, али у сваком тренутку у земљу уђе између 150 и 200 људи на југу, а сличан број и покушава да напусти Србију”, казао је Ђуровић.

Према његовим речима, проблем је и што из суседних земаља мигранте “гурају” назад у Србију и то стотине људи дневно.

Ти људи који су “гурнути” у Србију, како каже Ђуровић, нису враћени легалним путем, већ су само “гурани да пређу границу и поново се нађу код нас”.

“То код нас ствара нелагодну ситуацију, имате велику фруктуацију људи који покушавају да уђу, изађу, то је један интензиван пинг-понг са људима дуж јужних и северних граница и у том смислу је ситуација далеко од мирне, поготову јер локални грађани виде велики број људи који нису смештени”, каже Ђуровић.

Потребно да Kомесаријат повећа капацитете

Оно што је потребно за сређивање ситуације, према мишљењу Ђуровића, јесте да Kомесаријат за избеглице и миграције повећа капацитете и смести све мигранте који се налазе на територији земље.

Kако каже десетине, стотине људи у парковима у Београду, Лозници и Суботици покушавају да преноће, да би затим наставили пут даље, а истовремено долазе неки други људи.

“Углавном је реч о људима којима није обезбеђен смештај или нису адекватно упућени у најближи центар, него су жртве бирократије, односно упућују се на нека места до којих не могу лако и брзо да дођу”, наводи Ђуровић.

Kаже да је неприхватљиво да људи по хладном времену бораве у шуми, што представља ризик за те те људе, али и оптерећење за локалне средине и локалне грађане.

“То је посао Kомесаријата за избеглице и миграције”, наглашава Директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила и додаје да свака прича о томе да људи не желе у смештај, не одговара реалности на терену.

Епидемија коронавируса није утицала на миграцију

Епидемија коронавируса и затварање граница у првом моменту у Србији у марту када је све почело, како каже Ђуровић, утицала је да се смањи миграција иако никада није стала, али и да се сви људе сместе у смештајне капацитете.

Истиче да је то први пут да су у Србији сви били смештени, као и да их је у том тренутку било преко 9.000.

“Нису имали довољно капацитета за смештај, па су отварали шаторе. Од тог тренутка, почетка првог таласа па до данас немамо значајно смањење људи који се налази у земљи, а имате интензивнију миграцију јер људи и даље долазе из правца Грчке и Турске”, наводи Ђуровић.

Додаје да у таквом сценарију морају да се повећају капацитети да би се избегла хуманитарна криза на локалу, даљи немири, узнемиреност грађана на локалу, дезинформације које се шире.

Истиче да је Србија и наше друштво је константно у кризи када су у питању мигранти јер ако је константно око 1.000 људи без смештаја, то је аутоматски криза.

Појашњава да мигранти ван смештаја немају где да спавају, а да су међу њима и жене, деца, одрасли и наглашава да свако спавање мимо капацитета те људе чини рањивим, болесним и “гура” их у руке кријумчара који ће им обезбедити смештај за много више пара или за неке услуге, за експлоатацију.

“Имате и повећан број прекршаја, имате људе који покушају да се склоне, узнемирене грађане који виђају прљаве и уморне људе на улици. Све то онда повлачи низ догађаја који погађају друштво у различитим аспетктима његовог функционисања, од безбедности, здравља, до политике”, додаје Ђуровић.

Танјуг