Бирачи у Новој Каледонији, француској прекоморској територији у јужном Тихом океану, одлучиће у недељу на референдуму да ли желе независност од Француске.

Гласање у недељу је кључно за одређивање будућности архипелага и његових 270.000 становника, укључујући и домаће Канаке и потомке европских колонизатора, преноси АП.

Гласање је дуго планирано и усредсређено на локална питања, али долази у тренутку када је наслеђе колонијализма под новом лупом на глобалном нивоу, након протеста последњих месеци против расне неправде инспирисане покретом „Блек лајвс метер“ у САД.

На недељном референдуму више од 180.000 бирача треба да одговори на питање: „Да ли желите да Нова Каледонија стекне пуни суверенитет и постане независна?“ Није објављено ниједно истраживање јавног мњења, али пре две године је 56,4 одсто гласача на сличном референдуму одлучило да одржи везе са Паризом уместо да подржи независност.

Оба референдума су последњи кораци дугог процеса започетог пре 30 година, након година насиља које је активисте Канака опредељене за независност усмерило против оних који желе да остану у Француској.

Мировни споразум између супарничких фракција постигнут је 1988. године, а деценију касније, споразумом у Ноумеји, Новој Каледонији је додељена широка аутономија.

Ако се гласачи у недељу одлуче за независност, почеће неодређени прелазни период како би се архипелаг могао припремити за свој будући статус. У супротном, Нова Каледонија ће остати француска територија и самим тим део Европске уније.

Активисти за независност желе да све суверене моћи, укључујући правосуђе, полицију, војску, валуту и спољне односе, буду пренете са Француске у Нову Каледонију, док за присталице одговора „не“ прекидање веза са Француском није опција.