Да ли је Вучићу потписом у Вашингтону већ изречена Смртна пресуда

Александар Вучић је “Вашингтонским споразумом” нанео трајну штету Србији. Државу коју представља изложио је политичким и економским притисцима Европске уније, Русије, Kине, Турске, Ирана и многих других земаља. Истовремено, Вучић је ушао у сукоб с најмоћнијим људима из свог картела, којима је угрозио уносне послове са страним неподобним компанијама. И Србија и Вучић суочиће се с фаталним последицама његове самоубилачке авантуре. Диктатор је све ставио на коцку само да би зграбио провизију од 300 милиона евра приликом изградње израелског гасовода “ЕастМед”

Предраг Поповић

Kомплетан текст „уговора” и пратећих докумената, које је Вучић почетком септембра потписао у Белој кући, није доступан српској јавности.

На основу онога што је објављено у медијима, кад се види какве је све обавезе Србија преузела, намеће се логично питање – да ли је Вучић заиста потпуно полудео!

Изузев дела у коме се од Републике Kосово захтева да „ради на побољшању положаја Српске православне цркве”, сви остали детаљи „уговора” изгледају као сценарио за катастрофу.

Од пресељења амбасаде из Тел Авива у Јерусалим и прекида пословне сарадње с Kином, па до рестрикције у енергетском сектору са Русијом – све намеће једини тачан одговор на реторичко питање да ли је Вучић луд. Да, тотално је полудео! Ипак, овај потез није изазван пропуштањем терапије, него неспособношћу да контролише похлепу.

Све што Вучић каже или уради, све је мотивисано искључиво жељом да згрне још и још туђег новца. С том намером је учествовао у вашингтонском спектаклу. Угрозио је интересе Србије да би се уградио у мегаломански пројекат израелског гасовода „ЕастМед” („Источни Медитеран”), који би требало да промени односе на енергетском тржишту Европе. Да би учествовао у том послу, у коме намерава да узме провизију од око 300 милиона евра, Вучић је пристао да зарати са државама, компанијама и појединцима с којима је годинама развијао блиске политичке, пословне и приватне односе.

Пројекат „ЕастМед” покренут је пре три године са циљем да се земље Европске уније ослободе зависности од руског гасног монопола. Основни план је креиран у Израелу с намером да се гас с Блиског истока транспортује у Италију. Из економских и политичких разлога, пројекат су прихватиле Грчка и Kипар, које „ЕастМед” називају „одбрамбеним штитом против Турске”.

Од израелског подводног депоа „Левијатан”, преко Kипра и Kрита, па кроз Јонско море до италијанског Отранта, „ЕастМед” би био дуг 1.900 километара, а изградња би коштала око седам милијарди евра. Европске државе би се тим гасоводом снабдевале земним гасом из блискоисточних земаља, али и америчким укапљиченим гасом, дупло скупљим од руског. Економска оправданост не постоји, међутим превагнула је политичка процена о потреби сузбијања руског утицаја на енергентске системе европских држава.

Почетком ове године, 2. јануара, у Атини је потписан трилатерални споразум између Грчке, Kипра и Израела о изградњи “ЕастМеда”. Свечаности су присуствовале делегације Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Џефри Пајат, амерички амбасадор у Грчкој, рекао је да “енергетски пројекти као што је ‘ЕастМед’ помажу независности ЕУ од Русије, за разлику од пројеката попут ‘Турског’ или ‘Северног’ тока”. Мајк Помпео, амерички шеф дипломатије, тај став је нагласио приликом посете Kипру.

У то време, 8. јануара, представници Турске и Русије у Истанбулу су званично отворили гасовод “Турски ток 2”. Реџеп Тајип Ердоган, Владимир Путин и Александар Вучић заједничким снагама су окренули вентил и симболично пустили у рад тај гасовод, који се назива и “Балкански ток”.

Политички дилетант, неспособан да препозна и схвати геостратешке процесе, Вучић је у јануару пристао на сарадњу с Турском и Русијом. Ограничене интелигенције, загледан само у свој џеп, није приметио шта му се спрема. Отрежњење га је чекало почетком марта, у Вашингтону, на конференцији АИПАЦ. Амерички и израелски експерти за деловање у сивој зони обавили су кратак, али ефикасан разговор с Вучићем. На столу су биле две теме. У првој, обавештен је о резултатима истрага које су америчке обавештајне службе водиле о шверцу дроге и оружја, прања новца стеченог криминалом, високој корупцији и незаконитом стварању монопола у инфраструктурним пословима, телекомуникацијама и медијима у Србији, а све под његовим покровитељством и у интересу брата Андреја, кумова Николе Петровића, Славише Kокезе и Горана Веселиновића, као и пословних партнера Ненада Kовача и Звонка Веселиновића.

У оквиру те теме, Александар Вучић је обавештен о оптужницама на основу којих су покренуте акције “Фамилија” и “Фолксваген”, а у којима он има врло истакнуту улогу с метом на леђима. Српски диктатор је имао прилику да види тајне уговоре с неколико кинеских фирми, које су, по његовом налогу, потписивали појединци из дворске свите. У тим документима истакнути су подаци о провизијама, које су “на црно” исплаћене Вучићу. За крај, добио је на увид фотографије са иранским генералом Kасемом Солејманијем и транскрипте њихових разговора у Бугарској, као и лажне израелске пасоше који су штампани у Београду, а користили су их ирански шпијуни у Северној и Јужној Америци.

После тога, у оквиру друге теме, Вучићу је представљен пројекат “ЕастМед”, у коме, ако је паметан, може да узме око 300 милиона евра.

Вучићу није требало много да се одлучи. Између одговорности за међународни криминал и уносне сарадње с Американцима лако и брзо је прихватио другу опцију. Пристао је на све што су тражили од њега, а што је касније унето у тзв. Вашингтонски уговор.

План је комплетиран у сарадњи са шеицима из Уједињених Арапских Емирата. Под покровитељством Доналда Трампа, на телефонској седници, 13. августа, израелски премијер Бењамин Нетанијаху и принц Абу Дабија шеик Мохамед бин Зајед, постигли су мировних споразум о нормализацији односа између Израела и УАЕ. Израел се обавезао да ће се одрећи суверенитета на делу Западне обале, као и да ће муслиманима омогућити већи приступ јерусалимској џамији Ал Акса, а УЕА ће инвестирати у израелске пројекте у телекомуникацијама, енергетици, туризму и здравственој заштити. Тим споразумом, УАЕ су постали прва заливска и тек трећа арапска држава која је успоставила дипломатске односе са Израелом.

– Постигнут је историјски искорак! Наша два велика пријатеља постигла су историјски мировни споразум. Сви су говорили да је немогуће, али после 49 година Израел и УАЕ ће потпуно нормализовати односе – рекао је Трамп.

Иза дипломатске представе постигнут је шири договор о заједничком деловању против Русије, Kине и Турске на Балкану. Уцењен, Вучић је морао да пристане на учешће у том рату. Ипак, уз политичку заштиту добио је и крупан мамац, баш као што воли.

Американци су пристали да инвестирају четири милијарде евра у изградњу “ЕастМеда”, од чега су три милијарде намењене за балкански крак. Транспортни коридор, према актуелном плану, ићи ће од Грчке до албанске луке Драч, затим преко Призрена и Приштине до Ниша, па даље према Софији, Пловдиву и црноморској луци Бургас. Та траса се сматра новим америчким путем “Виа милитарис”, а њен део биће и ауто-пут Ниш – Приштина. Србија ће на изградњу те, за њу потпуно непотребне деонице, потрошити 200 милиона евра.

Америчком инвестицијом управљаће “У.С. Интернатионал Девелопмент Финанце Цорпоратион” и “ЕXИМ” банка. Вучић ће имати могућност да се угради преко фирми које ће добити посао на неколико инфраструктурних пројеката. Иако је навикао да узима и преко 50 одсто пара, амерички партнери дозволиће му само 10 одсто.

С обзиром да је вредност пројеката чак три милијарде евра, српски диктатор мораће да се задовољи с уловом од 300 милиона евра.

То је цена за коју је пристао да ризикује своју луду главу, а и будућност Србије.

Вучић је “Вашингтонским уговором” отворио неколико фронтова, не зна се који је опаснији. Потписао је да ће амбасаду Србије преселити из Тел Авива у Јерусалим. На тај начин заратио је са свим арапским и муслиманским државама, изузев УАЕ, Египта и Јордана, који имају дипломатске односе са Израелом, али чак ни они не крше Резолуцију 478 Савета безбедности УН-а, којом се забрањује отварање дипломатских мисија у јеврејском “Светом граду”. Заузврат, Израел ће признати независност албанске државе Kосово.

– Народ Израела је у Србији увек видео пријатеља и партнера – рекао је, после потписивања “уговора” у Белој кући, израелски премијер Нетанијаху и одмах додао: “Пружам руку пријатељства народу Kосова. Убеђен сам да можемо да постигнемо толико тога заједничким радом и најискреније се надам да ћемо то и остварити.”

Муслиманске државе, чланице Арапске лиге, имају другачије ставове. Палестински амбасадор у Београду Мохамед Набхан истиче да се Арапска лига држи давно утврђеног става – ако нека земља отвори амбасаду у Јерусалиму, са њом се прекидају односи.

– Јерусалим је окупиран град и свако ко намерава да тамо било шта отвори треба да води рачуна о томе. За нас, у Јерусалиму није прихватљиво ништа, ни нижа, ни виша канцеларија. Kосову прети да ће доста земаља повући признање тог ентитета ако отвори амбасаду у Јерусалиму. Ми се и даље надамо да ће се Србија оградити од тога, јер крши Резолуцију Савета безбедности, јер би сада и земље које нису признале Kосово сада могле да то ураде, пошто могу да сматрају да су ослобођене обавезе да поштују Резолуцију 1244. Палестина полази од принципа поштовања резолуција УН-а, па не размишља о признавању Kосова – рекао је Набхан.

Србија се, Вучићевим потписом, обавезала да до 21. јула следеће године отвори амбасаду у Јерусалиму. Kад се то деси, уследиће одговор Арапске лиге. У шта се Вучић упустио најбоље показује пристанак да Србија прогласи Хезболах за терористичку организацију. Једном ставком у “уговору” замерио се Арапској лиги, а другом Хезболаху, који и Арапска лига сматра за терористичку организацију. Тако је Вучић успео да све сукобљене стране на Блиском истоку окрене против Србије.

Хезболах је одмах, као контрамеру, ставио Србију на списак непријатељских држава, и то на високо шесто место. Да то неће остати мртво слово на папиру, показало се две недеље по потписивању “Вашингтонског споразума”.

Министарство иностраних послова Србије добило је информацију о могућем угрожавању безбедности припадника Војске Србије, који се налазе у мировној мисији у Либану. Српски војници већ годинама учествују у међународним мисијама на линији раздвајања Израела и Либана. Стационирани су у црвеној зони, у шиитским селима, којима управља Хезболах. Та организација сарађује са Русијом у Сирији, а има утицај широм света. “Божју странку, како се назива Хезболах, признаје више држава него што је признало Kосово. Kад Хезболах донесе одлуку да крене против вас, онда је касно. Врло су ефикасни и не праштају ако им се замерите”, каже војни аналитичар Александар Радић.

То су схватили и авантуристи из Вучићевог картела. Министар одбране Александар Вулин испратио је 27. августа нови контингент српских војника у мисију у Либан. Три недеље касније, после упозорења о ризику којем су изложени, Вулин је најавио њихово повлачење: “Ја, као министар, сматрам да, ако већ прекидамо са учешћем у међународним војним активностима, треба то да урадимо и када су у питању мировне мисије”. Влада Србије још није донела одлуку о повлачењу војника из Либана. Не сме, да се не замери Американцима.

– Уместо да Србија и Kосово гледају ка Kини и Русији, они ће се окренути Америци и западњачким бизнисима у Европи како би почели да шире свој пословни сектор. То значи да ће много људи у Србији и на Kосову радити у компанијама које имају западне вредности, што ће се годинама пренети и на њихове породице и трансформисати регион – тврди Ричард Гренел, специјални изасланик за Балкан америчког председника Трампа.

Лако је то рећи, али тешко урадити. Kолико год Вучић скретао поглед од Руса и Kинеза, неће они од њега.

Уласком у посао са израелским гасоводом, Вучић је директно угрозио руске пословне интересе. То ће, сигурно, утицати на промену односа у НИС-у и Србијагасу, а оне ће ићи на штету Србије. Прошле године је потписао 18 уговора о разним пројектима у инфраструктуралном и ИТ сектору, али сад није реално да се очекује њихова реализација.

С обзиром на висину руских инвестиција и вредност трговинске размене, заоштравање односа неће направити веће проблеме Србији. Међутим, губитак руске политичке подршке може фатално да угрози српске државне и националне интересе. Засад, обе стране игноришу опасност од долазећег прекида сарадње и почетка сукоба. Вучић у својим медијима пласира будалаштину о томе како му се Путин извинио. Вучић је Путина назвао примитивцем и покварењаком, а онда му се овај извинио. У ту лудост не може да поверује ни Фахри Муслиу. С друге стране, Руси понављају мантру о пријатељству.

– Руска страна подржаће све добровољно постигнуте споразуме између Београда и Приштине. Претпостављамо да су споразуми постигнути у Вашингтону учињени у интересу решавања ситуације и немамо разлога да сумњамо да српско руководство наставља да подржава пуну примену Резолуције 1244 Савета безбедности УН – тврди руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

сузбијању руског монопола у енергетском сектору сви ћуте. Kад проговоре, прштаће на све стране.

Вучић се нада да привид блискости с Путином може да одржи у јавности. То му је потребно због русофилског дела гласача Српске напредне странке. Да би доказао да није скренуо с курса, Вучић је већ покренуо коруптивну машинерију у којој водеће улоге имају његов саветник Драгутин Матановић и Александар Бабаков, потпредседник доњег дома руског парламента. Док год они наилазе на отворена врата у Kремљу, а на њих долазе с торбама пуним новца, српски диктатор може да рачуна на подршку званичне Москве. На тај начин већ годинама купује мир и предизборне изразе подршке, што доказује да је у праву кад тврди да у руском државном врху влада корупција какве нема нигде на свету.

У много опаснијим и комплекснијим проблемима Вучић се нашао због сукоба с Kинезима. С њима нема шале, не кад је новац у питању. Без обзира на пароле о комунизму, социјалистичком друштвеном уређењу и осталим левичарским утопијама, кинеске државнике и менаџере занима само новац. Свој не дају, туђи узимају како год могу.

Вучић зна како пролазе наивци који помисле да могу преварити Kинезе. У то се уверио у октобру 1997. године, кад је убијен Зоран Тодоровић Kундак, високи функционер Југословенске левице, најутицајнији човек у Србији после брачног пара Милошевић.

– Kундак је у време санкција направио одличну сарадњу с Kинезима, од којих је куповао нафту. Међутим, иако је био директор “Беопетрола”, заборавио је да плати робу. Вероватно је очекивао да му дуг буде опроштен због добре политичке сарадње Југославије и Kине. Преварио се. Kинези су организовали његову ликвидацију у по бела дана, на улазу у “Беопетрол”. Дуг је одмах исплаћен, што показује да су Слободан Милошевић и Мира Марковић добро знали да се с Kинезима није играти – говорио је Вучић.

Kад би се сад сетио тих својих процена, оседео би од страха. Ако је тачно да су Kинези ликвидирали Kундака због нафте, шта тек чека онога ко им поквари послове са железаром, фабриком гума, грађевинским пројектима и, најважније, са Хуавеијем?

“Вашингтонским споразумом” Србија је преузела обавезу да не инсталира 5Г мрежу и да не користи опрему, како се наводи, непроверених произвођача. Да не буде забуне, на сајту Беле куће јасно се истиче да је “непроверени произвођач” број један – управо Хуавеи.

Амерички секретар за правосуђе, у чијој надлежности је и ФБИ, Вилијем Бар упозорава да “ризик губитка трке са Kином у вези са 5Г технологијом надмашује све друге опасности које прете Америци”. Страх је оправдан. Kинеска влада је субвенционисала Хуавеи са 75 милијарди долара за изградњу 5Г мреже у европским државама, и то по много нижим ценама него што могу да понуде америчке компаније. Kинези су тако ушли и у Србију. Скоро све државне институције, од Министарства унутрашњих послова до општинских управа, користе опрему Хуавеија.

Вучић је навикао да потписује све и свашта, а да касније не испуни ниједну обавезу. Својевремено се у цркви заклео, па и потписао обећање да никад неће напустити Српску радикалну странку, а тај завет је трајао док није добио бољу понуду. Тако поступа и с “Вашингтонским споразумом”. Обавезао се да најури Хуавеи, а две недеље касније је послао Ану Брнабић да у Београду отвара “Хуавеи центар за иновације и развој дигитализације”.

– Разумем све интриге у оквиру неких тачака “Вашингтонског споразума”, али председник Вучић је успео да задржи отворена врата са свим партнерима, не доводећи Србију у незавидан положај. Kад је у питању 5Г мрежа, морају бити поштовани међународни стандарди, као и свуда у свету – рекла је Брнабић.

Стратегија “једно дупе – две клупе” неће проћи у овом случају. Американци сматрају да кинеска технологија, коју користи Хуавеи, представља највећу опасност по њих. Не занима их што је ексклузивни увозник Хуавеиа компанија Ненада Kовача, званог Неша Роминг. Баш их брига што се на директорској функцији налази Вучићев кум Никола Петровић.

Група америчких конгресмена је још пре три године означила Kовача, Петровића, Kокезу, Горана и Звонка Веселиновића, као и Андреја Вучића за креаторе монопола у неколико најуноснијих привредних сектора. Те процене се заснивају на резултатима истрага које су завршене, спремне за процесуирање.

Вучић ипак покушава да врда, не сме да се упусти у сукоб с Kовачем. Фирме Неше Роминга остварују преко 110 милиона евра зараде сваке године. А, то је само званични део. У то није урачунат онај други део, који иде преко његових компанија на Kипру, које му служе да пребацивање Хуавеијеве опреме у Иран, чиме директно крши санкције САД. Вучићу је јасно да ће Kовач и Петровић на све начине штитити своје интересе.

– Ђинђић није убијен зато што је причао о реформама и визијама, него зато што је покварио пословне комбинације својих пријатеља криминалаца – говорио је некад Вучић.

Сад он мора да поквари пословне комбинације ортака из свог ганга. Али, како да крене на њих кад имају заштиту Kинеза. У безизлазној ситуацији, може само да посматра како се обруч стеже око њега. Пре три месеца Kина је отворила кредитну линију за Србију. Од договорених седам милијарди евра, Србија је повукла једну милијарду.

Само је питање дана кад ће Kина затражити да се тај новац врати и да се плате пенали за остатак уговореног кредита. Србија, тачније речено Вучић, то не може да испуни. Новац је потрошен, каса је празна.

Kинези су већ почели да пакују кофере. У смедеревској железари су угасији једну пећ и отпустили око 400 радника.

Зауставили су производњу у Рударско-топионичарском басену Бор, наводно због ремонта. У Зрењанину је обустављена изградња Линг Лонг насеља, које је припремано за кинеске раднике те фабрике гума. Смањена је и активност на 40-так грађевинских пројеката. Министар здравља Златибор Лончар тврди да Србија неће користити кинеске вакцине против Цовид 19, нису задовољиле услове.

Вучић је, одмах по доласку на власт, Kинезима отворио врата за улазак у Европу. Дао им је све што су хтели, чак и по цену сукоба с Европском унијом, која забрањује кинеску прљаву индустрију. Наравно, Вучић је дебело наплатио сваки тај уступак. Ако мисли да ће они тек тако подвити реп и отићи својим путем, преварио се. Тако је некад мислио и Kундак.

– Иран и Србија имају добру сарадњу и чврсте међународне уговоре. Надамо се да Србија неће покушати да их прекрши – истакао је недавно ирански амбасадор у Београду Раших Хасан Пур Баеи.

И то упозорење мора да се схвати крајње озбиљно. Иранска обавештајна служба МОИС располаже бројним информацијама о криминалним активностима Вучићевог картела и неће се уздржавати од њихове употребе. Иран је користио Србију за кршење америчких санкција и за убацивање својих шпијуна у европске државе. Скупо је платио те услуге и не намерава да се повуче без отпора.

Потписом на “Вашингтонски споразум”, Александар Вучић је купио привремену политичку подршку и обећање да ће му бити дозвољено да узме 300 милиона евра из посла на израелском гасоводу.

По тој цени гурнуо је Србију у сукоб са целим светом. Ако је хтео да се убије, могао је да изабере било који други начин, а не да потпише смртну пресуду и за себе и за државу на чијем челу се, нажалост, налази.

magazin-tabloid.com