Не независности превладало је на данас одржаном референдуму у Новој Kаледонији, француском архипелагу у јужном Пацифику, са 53,26 одсто гласова, показују коначни резултати, уз излазност без преседана.
Број оних који су гласали против независности је међутим пао за више од три процентна поена у односу на сличан референдум одржан 4. новебра 2018. године.
Пре две године против независности је било 56,7 одсто гласова у односу на 43,3 за независност. Тај размак се сузио на данашњем референдуму, где је против независности било 53,26 одсто гласача, а за независност 46,74 одсто, према коначним резултатима.
Резултати такође показују и да је излазност била историјска, 85,64 одсто, већа за 4,5 процентна поена него на референдуму 2018. када је изашло 81 одсто гласача.
Француски председник Емануел Макрон је у изјави после објављивања коначних резултата и победе оних који су за останак у Француској изразио „дубоко осећање захвалности“.
„Гласачи су се изјаснили, они су већински потврдили своју жељу да Нова Kаледонија остане у Француској. Kао шеф државе ја примам тај знак поверења у Републику са дубоким осећањем захвалности. Такође примам те резултате са понизношћу“, рекао је француски председник у обраћању из Јелисејске палате.
Данас се гласало о будућности архипелага источно од Аустралије и његових 270.000 становника, укључујући и урођенике Kанаке, који су некада патили од строге политике сегрегације, и потомке европских колонизатора.
Референдумско питање је било „да ли желите да Нова Kаледонија стекне пуни суверенитет и постане независна?“, а право гласа имало је више од 180.000 људи.
Победа „не“ значи да је дозвољено организовање и трећег референдума до 2022. године. Ту опцију већ одбацију они који су за останак у Француској док су они који су за одвајање рекли да хоће да је спроведу.
На улицама Нумее и у народним квартовима где већински живе припадници Kанака, целог дана се веселило, кола трубила и махало се заставама.
На тој територији која се налази 18.000 километара од Париза и представља једну од последњих упоришта европског суверенитета у тој области, требало је некад више сати чекања да се стигне на ред за гласање.
Гласање се одвијало без маски и ограда зато што на том архипелагу нема Kовида-19 захваљујући драстичном смањењу међународних летова и обавезном карантину за сваког посетиоца.
Оба референдума су последњи кораци дугог процеса који је почео пре три деценије у циљу окончања насиља између присталица и противника независности од Француске.
Мировни споразум између супротстављених страна постигнут је 1988. године а деценију касније, Нумејским споразумом Нова Kаледонија добила је политичку моћ и широку аутономију и предвиђена су три референдума о статусу до 2022. године.
Данашњим гласањем Нова Kаледонија ће остати француска територија, самим тим и део Европске уније, са грађанима који задржавају француско држављанство.
Референдум је дуго планиран и усредсређен је на локална питања, али долази у тренутку када је наслеђе колонијализма под новом лупом на глобалном нивоу после протеста последњих месеци против расизма који су инспирисани покретом „Црни животи су важни“ у Сједињеним Државама.
Бета
