Економија

КОМЕ ЈЕ ПОТРЕБАН „МИНИ ШЕНГЕН“ или хоће ли српска сиротиња одлазити на печалбу у Албанију?

Готово једна трећина људи у Србији живи са просечним приходом до 30.000 динара. И статистика за Србију коју пружа ФАО (Food and Agriculture Organization of the United Nations) говори о томе како се у Србији живи са 250 евра месечно. Поред других индикатора, подаци ове организације Уједињених нација говоре да се број гладних и неухрањених људи у Србији удвостручио од 2015. године и од тада до данас износи 400.000 гладних грађана Србије, или скоро 5% укупне популације. Разлог сиромаштву и глади свакако је и пад вредности произведене хране по глави становника у Србији. Док је вредност произведене хране у 2011. години по глави становника у Србији износила 430$, та је вредност у 2016. години пала на само 391$. (http://www.fao.org/faostat/en/#country/272)

О паду Србије у свим областима говори и тзв. додата вредност – индикатор  који показује ниво развијености различитих сфера друштва од којих зависи квалитет живота њених грађана. Када се ова вредност прикаже у односу на број становника, веома су јасне разлике у степену развоја не само између Србије и земаља Европске уније, већ и у односу на оне традиционално сиромашне, попут Албаније.

Према подацима са Еуростата (https://ec.europa.eu/eurostat/web/national-accounts/data/database) додата вредност по становнику у Србији је само 20% од додате вредности по становнику у ЕУ, дакле пет пута је мања. Области попут професионалних, научних и сличних услуга показују још нижи развој и додата вредност по становнику је само 12,9% у односу на европски просек, док је додата вредност по становнику у Србији у државној управи, здравству и образовању у Србији само 13,8% од просека у ЕУ. И поред тврдњи власти да је у овим областима превише запослених, да су плате превелике и да су отпуштања нужна,  ове делатности имају удео од само 13,2% у укупној додатој вредности у Србији, а то је убедљиво најнижа забележена вредност у читавој Европи. Последице овако ниских параметара, малог броја запослених, малих плата су недостатак квалитетних здравствених услуга, лош ниво образовања младих и свакако ниже стопе економског раста.

И поређење Србије са Албанијом, која се традиционално поима као неразвијена у свим областима, показује дубину српског суноврата али и савремену експанзију Албаније у области пољопривреде и другим областима. Стопе развоја у државној управи, здравству и образовању, где је Србија најслабија у Европи, у Албанији су  у 2008. години износиле 100,2%, а у Србији без КиМ је додата вредност била само 11,9%. Иако се ова разлика након 2012. године знатно смањила, и даље је разлика у корист Албаније била готово двострука (http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/albanija-je-poljoprivredna-sila-u-odnosu-na-srbiju/ ).

Албанија је имала 2,5 пута већу додату вредност по јединици обрадиве земље у 2019. години па је и у односу на развијене европске земље њена експанзија у пољопривреди интензивна (https://data.worldbank.org/indicator/AG.LND.IRIG.AG.ZS?view=chart ). У области пољопривреде, рибарства и шумарства Албанија је 2019. године са својих  888 евра додате вредности по становнику била на четвртом месту у Европи, док је Србија, без података за КиМ , имала само 406 евра додате вредности по становнику. Ови параметри су у Албанији расли фрапантно у односу на Србију.  Дубину  заостајања пољопривреде у Србији и експанзију пољопривредне производње у Албанији јасно осветљавају и подаци о површини наводњаваног земљишта у Србији и Албанији. Док је у Албанији проценат наводњаваног земљишта 19,6% тај проценат у Србији износи само 1,3%. Подаци ФАО кажу да је, заједно са КиМ, у Србији опремљено за наводњавање 70.000 хектара , док је у Албанији тај део 15 пута већи у односу на Србију и износи 354.000 хектара земљишта које се наводњава. Иако Албанија има само 34,4% обрадивог земљишта Србије (без података за КиМ) ова, у односу на Србију, нова пољопривредна сила има 5,2 пута већу површину која се наводњава.  (https://data.worldbank.org/indicator/AG.LND.IRIG.AG.ZS?view=chart ).

Сиромаштво грађана Србије и ниске стопе раста последица су непостојања јасне и предвидиве економске политике. И заостајање Србије у свим областима и успех албанске политике развоја пољопривреде јасно говоре о последицама одлуке о уласку у нову економску интеграцију  „Мини Шенгена“.  Албанија, која има само трећину обрадивог земљишта у односу на оно које има Србија, постала је у свим областима двоструко успешнија од Србије. Отворене границе за капитал, робу и услуге и радну снагу у оквиру економске интеграције са Албанијом и Севрном Македонијом, може да значи да ће ускоро  радници из Србије одлазити да раде у Албанију. Томе тежи ова власт.

Најзначајнији ефекти економске политике Владе Србије су драстично осиромашење грађана Србије, даља девастација пољопривреде, стагнација привреде и отварање тржишта за развијену пољопривреду будуће Велике Албаније .

Србин.инфо

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!