НА почетку документа, који има 12 страна, државни врх Србије позива се на Устав и Резолуцију 1244, сва досадашња скупштинска документа о КиМ, и предлаже Скупштини пет кључних принципа чију суштину преносимо:
* Србија не признаје и никада неће признати једнострано проглашену независност Косова. Влада се овлашћује да примени све постигнуте споразуме и да сваки договор са Приштином допринесе ЕУ интеграцијама.
* Кроз преговоре тежићемо изналажењу споразумног и свеобухватног решења за КиМ.
* Спремни смо за додатне уступке Албанцима, али без угрожавања наших државних и националних интереса.
* Приступамо дијалогу са Приштином свесни значаја који би постизање обострано прихватљивог решења имало за убрзане интеграције региона у ЕУ.
* Скупштина захтева од Владе да је редовно извештава о развоју догађаја и спровођењу утврђених циљева.
Текст резолуције за КиМ прати образложење чија је основа платформа, коју је предложио председник Томислав Николић. Ту се тражи да сва права и надлежности које као резултат преговора буду признате Приштини буду пренете законом на органе Аутономне покрајине КиМ у складу са Уставом Србије. Београд предлаже поделу АП КиМ на неколико региона, од којих би један засебан била ЗСО. Наша страна посебно инсистира на:
– Успостављању Аутономне заједнице српских општина на КиМ (четири општине на северу и друге општине са већинским српским и мањинским становништвом, попут Грачанице, Штрпца, Горе…). Та заједница имала би извршно веће, скупштину и своју полицију као део полицијских снага КиМ.
Аутономија би имала и изворне надлежности у просвети, здравству, спорту, култури, информисању, заштити животне средине, просторном планирању, пољопривреди, шумарству, водопривреди, рударству, фискалној политици и финансијама. Све ове области могле би допунски да се финансирају из буџета Србије.
Предвиђена су и тужилаштва у првом степену, а судови би одлучивали у споровима о основним личним односима, правима и обавезама грађана. Аутономна заједница самостално одлучује о изгледу свог грба, заставе, химне.
Траже се, такође, и гаранције за повратак расељених.
Предлаже се и специјални статус за сеоске енклаве у којима Срби и други неалбанци чине већинско становништво, евентуално и за подручје општине Гора.
Такође, прецизирано је и успостављање посебног уговорног односа између Српске православне цркве и Привремених институција у Приштини. Овим уговором, који би требало да узме у обзир искуства из статуса Римокатоличке цркве у Италији, требало би да буде утврђена међународно валидна гаранција за верске објекте, црквене поседе и деловање СПЦ на подручју Покрајине.
Новости
