„Вучићу лажове, све нам је теже и црње“

Ову колумну почећу понављањем завршног дела текста „Док си ти „поносан“ на нас, ми се тебе стидимо!“ у оквиру одговора на писмо СНС-а (намењено потписнику писм) 30. маја 2020. „Александре Вучићу, ти си пре свега један неваспитан човек, без трунке домаћег васпитања, огрезао у лажи, криминалу и лоповлуку. Врло вероватно и озбиљно оболео. Ти уображаваш да све знаш. А уствари ти ништа не знаш, или знаш врло мало. Знаш да лажеш и да вараш. Ти као „врховни“ свега у Србији, сносићеш за све и највећу („командну“) одговорност. Што се тиче кршења Устава, сносићеш и личну одговорност.

Подсетићу те на пролеће 1999. године и НАТО бомбардовања Србије (тада си био и министар у влади Мирка Марјановића, која је својом политиком према KИМ, и сама доста допринела том бомбардовању). Тадашњи налогодавци бомбардовања Србије били су: Kлинтон (САД), Блер (Британија) и Шредер (канцелар Немачке). Тада је Србија доживела највећи дебакл и штету током читаве историје, од свога постојања. Ни данас се није од тога опоравила.

Приликом инаугурације (када си и званично постао председник Србије) заклео си се да ћеш поштовати Устав и Законе Републике Србије, да ћеш штитити целовитост територије Србије (што наравно, подразумева и KИМ). Међутим, твојом политиком, данас и сваким даном KИМ је све даље од Србије. Присни односи са налогодавцима тадашњег бомбардовања Србије Kлинтоном, Блером и Шредером, као и твоја политика према KИМ, врло вероватно да че бити оквалификовани као велеиздаја и твоја лична одговорност….“

Ех, да смо победили Шкоте у фудбалу и пласирали се на Европско првенство (после 20 година апстиненције), многи мисле да би нам било све лакше и где би нам био крај…. Овако све нам је теже и црње… Тај пораз наше фудбалске репрезентације је у ствари пораз Фудбалског савеза Србије и Српске напредне странке, која је ту најважнију „спортску грану“ („најважнију, споредну ствар на свету“) поверила својим заслуженим, провереним и доказаним криминалцима, на управљање.

Уствари, данас реално гледајући, нити би нам било лакше и боље да смо победили, нити ће нам бити горе зато што смо изгубили, већ ће бити исто онако као и пре фудбалске утакмице. Иста мета, исто растојање.

Већина (која није учлањена у СНС), и даље ће бити уплашена и уцењена. Она је углавном без запослења или је „срећно“ запослена са статусом „привремено“, односно на одређено време. Мораће да буде послушна да не би остала и без тога. Животариће са минималним приходом, на ивици беде и сиромаштва. А мањина (такође, привремено док траје, траје), владајућој коалицији и братији, уз свакодневне нове лоповлуке, безкрупулозне пљачке друштвене имовине и буџета, криминал и корупцију (обично праћену „сукобом интереса“), обећано Златно доба.

Председникова склоност лажима била је, од самог почетка његовог појављивања у политици, очигледна. У међувремену до данас, у том сегменту је узнапредовао и израстао у патолошког лажова без премца, за кога је и легендарни „Барон Минхаузен“ мало дете.

Председник ради што год хоће: и што је по закону и Уставу, а и оно што није. Често воли да истакне надобудно и препотентно да све што ради, ради зато што је паметан.

Забрињавајуће је што председник све чешће губи контролу, обраћајући се јавности, пред ТВ камерама, вређајући гледаоце, вичући на њих и називајући их свакојаким непримереним (погрдним) називима. Ти ексцеси практично представљају сведочанства, која поткрепљују чињенице да је његово здравствено стање (болест) ескалирало до стадијума који захтева хоспитализацију и озбиљно лечење (карактеристичан пример је обраћање гледаоцима ТВ Пинк, субота 7.11.2020. године у касним вечерњим сатима).

Што се тиче новоизабране Владе на челу са новом-старом председницом Владе и прелиминарне оцене тог избора, које су произашле из резултата спроведене анкете о томе, оне су за новоизабрану Владу, и сваког министра те Владе посебно, неповољне. Наравно, да релевантне оцене следују тек након 100 дана Владе. Новоизабрана Влада је практично реплика предходне Владе, која је у свом мандату показала шта зна. Ако се анализирају главне одлике те (бивше) Владе: нестручност, некомпетентност, корупција и сукоб интереса, није изненађење што је иза ње остало безброј нерешених проблема и афера, које су једноставно гурнуте „под тепих“.

Председница Владе, са својим неприродним врлинама и природном недовољном интелигенцијом и иницијативом, неопходном за обављање послова председнице Владе, у својим обраћањима јавности, код знатног броја слушалаца или гледалаца (који су имали „част и задовољство“) да то слушају, понекад уместо усхићења изазивала би гађење,

Да Вас подсетимо: Вучићу, зашто се у Србији игра фудбал пред навијачима?
Током текуће године Влада Републике Србије није отворила ниједно преговарачко поглавље код Европске комисије, а Извештаји Европских комисија за Србију у 2020. године су сви негативни.

Народна скупштина (у овом сазиву) је после 75 година поново једностраначка, без опозиције, као што је била и 1945. године. Састављена је од „старих асова“ – ветерана, СНС „јуришника“ (Мартиновић, Ристичевић, Марковић – „Палма“ Орлић, Ђукановић…) и младих старова и старлета, све под диригентском палицом Ивице Дачића. Недостаје Шешељ, и Радета, али ту су зато Шапић и Гордана Чомић… Менажерија СНС је комплетирана и спремна за нове радне победе и подвиге у вршењу законодавне власти

За почетак, као лак кондициони тренинг (загревање), на дневном реду било је пљување по опозицији, свим средствима. Ветерани су приступили са уобичајеним својим репертоаром против опозиције (која уопште и не присуствује у Скупштини), „гризли“ и давали интонацију младима, а млади су стартовали опрезно и само „режали“. Међутим, уче и обећавају. Пред свима њима је тежак задатак да одраде целомандатни посао за само годину и по дана.

У овом опису политичке сцене Србије, било би неправедно не споменути СНС „слободне стрелце“, који су задужени за „ситније“ деструкције, као на пример: ометање и растурање протеста грађана, као испомоћ полицији и жандармерији (батинаши и навијачи), ометање и растурање трибине у Центру за културну деконтаминацију (Миша Вацић), у перманентној борби против медија, под контролом опозиције (Симо Спасић), грубо (садистичко) вербално иживљавање на ТВ Пинк над новинарком ТВ Н1 (Аца Лукас) уз двојицу немих „статиста“ А. Шапића и З. Ћирјановића.

На крају нешто што знатно превазилази напред наведене „ситне“ деструкције, за прављење што веће штете Београду и Београђанима задужен је Горан Весић.

Отежавајућа и реална околност за све наведене и ненаведене структуре становништва у Србији је живот који се одвија скоро годину дана у сенци пандемије коронавируса, која ради као таксиметар и односи свакодневно жртве све више и више. У огољеном и разореном здравству какво је у Србији, без одговарајућих здравствених објеката, опреме, одговарајуће инфраструктуре и здравственог кадра, где су сви болнички капацитети скоро скроз попуњени и да се ускоро неће знати где са оболелим пацијентима, председник и група малоумника око њега и даље заговара изградњу националног фудбалског стадиона.

Поставља се питање одговорности на свим нивоима, због чега је та ситуација у нашем здравству таква каква је? Зашто се таква и слична питања не расправљају у Народној скупштини, уместо што Скупштина млати празну сламу о Ђиласу и Шолаку?

На крају, овај кратак осврт на политичку сцену у Србији, пружа више него него довољних разлога да се незадовољан народ пробуди из коме у коју је упао пре осам година и пружи отпор свему што је ненормално, побуни против аутократизма, са циљем поновног успостављања Уставног поретка у Србији.

У Београду, 15.11.2020. године

Иван Стојковић,
архитекта у пензији и бивши фудбалер Партизана
Извор: отвореноср.рс