Глобалисти дестабилизују Европу уз помоћ клијентелистичких режима и корона карантина успут разарајући економију

Пандемија коронавируса брзо се претворила у највећу светску кризу у скоријој историји и откада она траје, модели за управљање пандемијом се смењују. Први на којем се инсистирало било је затворити и блокирати све; ипак, пракса сада показује да су имали право и они који су упозоравали да такав приступ није одржив.

FOTO: AP

Политичка злоупотреба рестриктивних мера на страну, очигледно да отварање и затварање земаља на смену не ради посао. Потпуно и трајно затварање није могуће јер би свет дословно стао и већ је огроман број људи остао без посла када су националне економије у првом таласу почеле да се урушавају.

Са друге стране, једина земља која је покушала супротан приступ (који је, ако ништа, доследан и не игра са својим грађанима ту сада већ врло омражену игру затвори-отвори-затвори) непрекидно се налази на мети жестоких критика чија се суштина своди на исто – Шведска је, наводно, пустила своје грађане да умиру јер је оклевала да уведе строге мере и стави све под кључ.

Једина истина у томе је да нема никаквих доказа да је шведски приступ ишта мање или више ефикасан од било ког другог и да ће заиста тек са одређене временске дистанце бити могуће утврдити како је било најмудрије управљати кризом, али доступна истраживања засад показују да строге мере не воде ничему већем од додатног руинирања економије и додатном опетерећивању грађана.

Нови приступ који је делимично тестиран у задњим недељама и месецима у одређеном броју земаља Европе (чак и у Црној Гори) подразумевао је селективно затварање делова земље – односно оних области које прете да се претворе у нова жаришта, ако то већ нису. Тај систем очигледно није донео очекиване резултате пошто су те исте земље прогласиле – или су на путу да то учине – полицијски час на националном нивоу.

Тако смо се вратили на почетак. Штавише, број заражених и преминулих сада је вишеструко већи него у првом таласу.

Последње информације које стижу из Европе су да ће уведене мере и оне које се очекују у наредним данима трајати месецима. У великом броју европских држава већ је уведен или се уводи делимични “локдаун”. У неким земљама је било протеста због нових мере, а неке земље покушавају да се масовним тестирањем боре против короне.

У Француској, где је од коронавируса од почетка епидемије умрло 44.246 људи, такође се упозорава да ће мере трајати неко време и да становништво треба да се навикне да „дугорочно живи са вирусом“.

У тој земљи су током викенда одржани протести против тих мера. Скупови су у суботу одржани у Марсеју, Нанту, Стразбуру, Ници, док се у Бордоу око 300 католичких верника окупило испред градске катедрале захтевајући недељне мисе.

У Немачкој је потврђено нових 10.824 случајева коронавируса, а немачка савезна влада и њене државе разматрају нове рестриктивне мере против короне да зауставе скок оболелих. Канцеларка Ангела Меркел и премијери 16 немачких покрајина би требало данас да се састану и разматрају о новим мерама.

Немачка је овог месеца пооштрила мере – ресторани и кафићи су затворени, али су школе и продавница засад отворене.

Као резултат, број оболелих не расте више експоненцијално, али се ни не смањује.

И Велика Британија увела је једномесечни карантин који ће, према најавама премијера Бориса Џонсона, трајати до 2. децембра.

Кафићи и ресторани ће моћи да нуде само храну и пиће за понети, све продавнице од несуштинског значаја ће бити затворене, а људи ће моћи да напуштају куће из веома ограниченог броја разлога, међу којима је и физичка активност.

Власти и у другим европским државама не размишљају о ублажавању мера, а неке планирају и строже мере.

У Португалу је прошле недеље уведен полицијски час. Грађани су на протесту у Лисабону током викенда тражили слободу кретања, а тамошња влада је позвала грађане да остану код куће, сем због посла, школе или куповине.

Аустријски парламент усвојио је одлуку о другом “закључавању” Аустрије, са ограничењем кретања које ће важити целог дана, у циљу сузбијања ширења корона вируса.

Нове мере потпуног закључавања, по узору на пролеће, почеће да се примењују од сутра и важиће до 6. децембра, а имају за циљ драстично смањење контаката.

Поред угоститељских и хотелских објеката, затварају се и радње, изузев прехрамбених, дрогерије, апотека, банака, пошта, бензинских пумпи.

Ограничење кретања проширује се на цео дан, тако да ће грађани моћи да изађу из своја “четири зида” само ако морају у куповину најбитнијих потрепштина, да помажу неком другом, да иду на посао, или прошетају из психичких и физичких разлога, односно ради шетње кућног љубимца.

Италијанска влада увела је неку врсту полукарантина и полицијски час у више великих области. Барови и ресторани затварају се у 18 часова, као и спортске хале, биоскопи и концертне дворане.

За викенд је смањен број новозаражених коронавирусом за око три хиљаде у односу на претходни дан, а надлежни наводе да ће наредних седам до десет дана бити кључни да се покаже ефикасност антиковид мера.

Нова.рс