“Канцеларка сматра проблематичним потпуно укидање налога изабраног предсједника [Доналда Трампа]”, рекао је Штефен Сајберт, главни портпарол њемачке шефице владе Ангеле Меркел, на редовној конференцији за медије у Берлину. У права попут слободе говора “може се задирати, али по закону и унутар оквира дефинисаног законодавним системом, а не према корпоративној одлуци”, додао је Сајберт.
Твитер, друштвена мрежа која је постала кључни алат америчког предсједника Трампа у обављању своје функције, преко које је слао политичке поруке, одлуке па и смјене министара, након провале групе сљедбеника њујоршког милијардера у Конгрес је донио одлуку да му суспендује налог. Након тога му је налог у потпуности затворен. Након што је онемогућено коришћење Трамповог приватног налога @realDonaldTrump, Твитер је уклонио и службени налог америчког предсједника – @POTUS (скраћеница за Predsident of the United States). Твитер је као разлог навео “ризик даљег подстицања насиља након нереда Трампових присталица у Вашингтону”. Исти је корак затим предузео и Фејсбук.
Сајберт је пренио размишљања госпође Меркел како би америчка влада требало да слиједи Њемачку у усвајању закона који би ограничили распиривање негативних страсти преко друштвених мрежа умјесто да такве одлуке препусти Твитеру и Фејсбуку који могу креирати сами своја правила. Њемачка је закон против ширења говора мржње усвојила 2018. године. И због тога је Сајберт подржао ранију одлуку Твитера да неке од порука на Трамповом рачуну дефинише као “оне који наводе на погрешне закључке”.
Тај је став подржао и Клемен Боне, француски министар за европска питања. Рекао је да је био “шокиран” кад је видио да приватна компанија доноси тако важну одлуку.
“О овоме би требало да одлучују грађани, а не извршни директор”, рекао је у за Блумберг ТВ. “Потребна је јавна регулација великих мрежних платформи”, додао је. И тако отворио питање које већ дуже времена није дефинисано – јесу ли друштвене мреже само платформе или их треба сматрати медијима који морају сносити одговорност за објављено.
Још је оштрији био Бруно ле Мер, француски министар финансија који је рекао да за “регулацију дигиталних дивова не може бити одговорна сама дигитална олигархија”. “Шокиран” том одлуком, министар је осудио “пријетњу” те “дигиталне олигархије” за “државе и демократије” и устврдио да су “суверени народи”, “државе” и “правосуђе” једини легитимни за “регулацију дигиталних дивова”.
Француска је једна од земаља која је ушла у сукоб с Трамповом администрацијом око питања регулисања дигиталних моћника примарно по питању опорезивања, али и кад је ријеч о нужном плаћању коришћења вијести издавачкој индустрији. На том је темељу и ЕУ кренула у регулисање рада највећих дигиталних компанија међу којима је Твитер, па Фејсбук, Амазон, Епл, Мајкрософт, Гугл и други с циљем да регулатор има право натјерати платформе да уклоне незаконит садржај. У САД је тај европски потез наишао на реакцију, али врло благу па је група заступника кренула у креирање законодавства које би осликавало европски GDPR.
Француска влада покушала је 2020. законским путем регулисати говор мржње на интернету, но Уставно вијеће одбацило је у јуну ту иницијативу, оцијенивши да задире у слободу изражавања. Портпарол француске владе Габријел Атал је с тим у вези казао да „постоји разлика између ублажавања садржаја и онемогућавања изражавања”. Атал се огласио и у понедјељак и оцијенио је да је “ућуткивање” једне особе на друштвеним мрежама, које су постале “облик друштвеног простора”, двосмислено због “изостанка критеријума посебно прописаних законом” за такве случајеве.
Аутор Жељко Тркањец
Извор Јутарњи лист, 11. јануар 2021.
Mislim da nisu stali uz Trampe, nego brane slobodu izrazavanja, kao i zakonsko regulisanje te slobode.