13. јан.2021/31. дец. 2020

Милтон, Онтарио

Саопштење за јавност Епархије канадске

Поводом Саопштења Епархијског савета Српске Православне Епархије источноамеричке од краја децембра 2020. године, опет мора се, на жалост и сада за ове велике и свете празнике, бавити истим предметима. Међутим, неопходно је, ради истине и историје, одговорити на бројне нетачне тврдње које се налазе у том тексту, јер као што пише Св. Апостол Павле: ’’Ништа не можемо против истине него за истину’’.(2.Кор. 13.8) Пада нам на памет недавно изнесено запажање угледног епископа Српске Православне Цркве: ’’Околности су такве да нема много користи од ’дипломатског језика’ и еуфемизама. Лепше је, свакако, и отменије, користити што суптилније изразе, али у сучељавању са булдожер-дипломатијом то је изгубило смисао’’.

1. У уводу саопштења, у трећем пасусу, тон текста се јасно поставља кроз тезу да све критике које су упућене тројици епископа у Сједињеним Америчким Државама везано са нерегуларни Црквени Сабор одржан у јулу 2019. године у Либертивилу, и пререгистровање имовине, централних тела Српске Православне Цркве у САД, у корпорације које су противне канонима и пракси Српске Православне Цркве, засноване су на личном анимозитету и неистинама. Стиче се утисак да чланови Епархијског савета Епархије источноамеричке тврде да су Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило, који је архијереј у најсложенијим условима мисије наше Цркве, или Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. др Митрофан, који служи на северноамеричком континенту 34. године у својству Епископа, износили неважне ставове, владајући се личним осећањима, а не интересима Цркве.

Ово, званично саопштење, и истовремено, претпостављамо незваничне, али јавне, поруке члана Епархијског савета Епархије источноамеричке, уједно и члана Одбора за правни ризик Централног Савета Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци, који је правно спровео у дело неодобрено формирање бројних корпорација, су у најмању руку, саблазан за читаоце, а увреда за оне који су упућени у дотична збивања.

Саопштење оправдава формирање једночланих корпорација у источноамеричкој Епархији, изврћући истину са тврдњом да је у јуну 2016. године Њ.П. Епископ Митрофан, тада још увек пуноправни Епископ источноамерички, одлучио, уз целокупни Епархијски савет, да се отпочне процес регистровања Епархије источноамеричке у верски непрофитаблни ентитет државе Њу Џерзи. Целокупна истина јесте да је Њ.П. Епископ Митрофан умољен да тражи компетентне правнике који би могли да дају савете по овом питању. О томе сведочи записник седнице Епархијског савета од 19. јуна 2016. године.

Ни једном у току свога архипастирског рада у источноамеричкој Епархији Њ.П. Епископ Митрофан није оснивао једночлане корпорације, нити потписивао било какав документ који би регистровао Епархију као корпорацију – шта више, да је он једини члан корпорације, уз два, себи директно потчињена, директора. Даље, Њ.П. Епископ Митрофан није постављао своје свештенике за директоре корпорација без њиховог знања, користећи њихов потпис без одобрења. Да ли постоји макар један документ који је Епископ Митрофан потписао за регистрацију Епархије источноамеричке у облику овакве корпорације? Сва ова збивања су се догодила након примопредаје епархије, 30. септембра 2016. године. (Види приложену регистрацију корпорације Епархије источноамеричке од 18. јула 2017.)

Њ.П. Епископ Митрофан није никада био против корпорација и свестан је да, као што је случај у већини храмова Епархије канадске, оне су често најпогоднији легални ентитет којим се омогућава рад Цркве у дијаспори. Понекад су потребне и непокретне корпорације (holding entity). Епископ Митрофан је против корпорација које су једночлане, са само епископом, или његовим замеником и секретаром, као власницима црквених тела и имовине. Такве корпорације, макар и власништво било у правном, или приватном, лицу епископа, нису у складу са канонима Православне Цркве, нити досадашњом праксом Српске Православне Цркве на овом континенту; почевши од Св. Мардарија који је основао првобитну корпорацију, па до промена које су консеквентно доношене. Увек је већи део, ако не цео, Епархијски савет учествовао у правном руковођењу имовине епархије. Ово је чак била пракса и у заједницама које од 1963-1992. године нису биле у административном јединству са Српском Православном Црквом. Даље, и данас чврсто стоји да неискрен начин на који су нове корпорације регистроване, па накнадно тражено одобрење за исте, је нетранспарентан и не доликује раду црквених тела.

Хвала Богу, на радост већине верника, и свештеника, Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци, на Ванредном Црквеном Сабору, одржаном у просторијама храма Св. Великомученика Георгија у Клирвотеру, Флорида, 28. фебруара 2020. године, акламацијом је прихваћена одлука блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, да се све одлуке о преуређењу Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци врате у стање у каквом су биле 2017. године. О овоме постоје видео, и аудио, снимци говора блаженопочившег патријарха. Дакле, корпорације којима су се супротставили Њ.П. Епископ Кирило, и Њ.П. Епископ Митрофан, као што је више пута Свети Архијерејски Синод налагао, требају да се врате у пређашње стање – у неким случајевима ово означава комплетно гашење новостворених.

Забрињава да се ставови Епархијског савета Епархије источноамеричке и даље не поклапају са одлукама Ванредног Црквеног Сабора из фебруара 2020. године, нити са одлукама Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

2. Епархијски савет Епархије источноамеричке тврди да је Свети Архијерејски Сабор наложио да се резиденција Епископа источноамеричког измести у град Њу Јорк, алудирајући да је садашњи Епископ источноамерички коначно испунио одлуку Светог Архијерејског Сабора која није била спроведена у дело раније. Истина је да је, након обиђених преко 100. имања, Епархијски савет Епархије источноамеричке одлучио да прода епископску резиденцију и епархијски центар са капелом, и купи четверособну кућу у Ворен, Њу Џерзи, (9 Friar Tuck Cir. Warren, New Jersey). Ова кућа, свега 60км (45 минута вожње) од Саборног храма Св. Саве на Манхетену купљена је за $1,131,311.00USD, након продаје претходне резиденције у Пенсилванији ($836,604.58USD) и ђаконског стана ($94,535.69USD). (Види приложени записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 6. фебруара 2016.)

Избегнуте су надуване цене њујоршког тржишта, али остало се у завидној близини храмова овога дела Епархије, особито међудржавним аутопутевима и међународним аеродромима, што је било свакако згодно за прилике једне од највећих метропола света. Намера је увек била да се, ако је потребно, епархијско особље, жртвује мало више, али да се олако не разбацује са епархијским новцем. Ово је све учињено уз одобрење Светог Архијерејског Сабора, уз то да је при Саборном храму Св. Саве у Манхетену отворена епархијска канцеларија, која је, на жалост, поплављена поводом гашења пожара који се догодио 1. маја 2016. године. (Види записникe седницa Епархијског савета од 5. јула 2013, и 7. маја 2016.)

Први пројекат који је започет чим се уселило у нову резиденцију јесте уређење придворне капеле Св. Никодима. О овоме, и другим граћевинским радовима у Епархији, можете видети у записницима Епархијских годишњих скупштина, и извештајима о раду Епископа за Свети Архијерејски Сабор 2005, 2006, 2007, 2010, и 2011. и 2015, којима је једино и подносио извештаје. Хвала Богу, у капели се служило свакога јутра и вечери, уз молитвено учешће осталог особља Епархије, које је живело у истом дому. У том дому су примани свештеници, верници, и други гости. У њему су одржаване седнице Епархијског управног одбора, и Епархијског савета. Све у свему, то је било скромно, али репрезентативно, епархијско седиште и резиденција Епископа источноамеричког –сразмерно тадашњим могућностима Епархије. Епископ Митрофан није имао прилику да посети садашњу резиденцију у Њу Рошел, која је 40км (35 минута вожње) удаљена од Саборног храма Св. Саве, али одбрана од критике, не од Епископа Митрофана, упућене поводом куповине исте, основана на понижавању рада и услова претходног Епископа источноамеричког, је неукусна.

3. Нетачна је тврдња да је Епископ Митрофан био једини који је одобравао трошкове за реновацију Саборног храма Св. Саве на Манхетену. Сваки пројекат, и трошак везан за исти, прво је одобраван од Управног одбора Саборног храма Св. Саве у Манхетену, па онда као такав разматран од стране Епархијског савета, и тек на крају, у улози председника Епархијског савета Епископ Митрофан је потписивао одобрења за пројекте. На пример, 5. јула 2013. године, на седници Епархијског савета одлучено је да се предлог реновације сале Саборног храма Св. Саве на Манхетену врати истој парохији на одобрење. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 5. јула 2013). Та одлука, као и у осталим сличним ситуацијама, била је да прво парохијани морају да одобре свој предлог, па ће тек тада Епархијски савет размотрити, односно одобрити исти.

Сличне одлуке, дискусије и дописе можете наћи у много наврата, особито када је у питању Саборни Храм Св. Саве. Епископ Митрофан чак је тражио одобрење од Епархијског савета за минорне трошкове попут мењања камене плоче у кухињи, или тепиха у епископској резиденцији. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 1. фебруара 2014, и 31. јануара 2015) Само у последње две године епископовања Епископа Митрофана 3. пута је званично примљена делегација, тј. чланови Управе њујоршке парохије (18. јуна 2014, 5. фебруара 2016, 7. маја 2016.). Чак су одржаване седнице Епархијског савета посвећене искључиво раду Саборног храма Св. Саве. (Види записник седнице Епархијског савета Епархије источноамеричке од 7. маја 2016)

Истина је да је ова парохија изазовна, и има специфичну историју. Међутим, увек је одржавана отворена комуникација са Управним одборима, и парохијанима, ове заједнице. Одлуке финансијске природе никада нису доношене једнострано од стране Епископа Митрофана, већ у договору са свим релевантним црквеним телима. Оне одлуке, попут при којим парохијама службују свештеници, све док није извршена примопредаја Епархије источноамеричке, 30. септембра 2016, доносио је Епископ Митрофан лично, у складу са свим канонима и праксом Православне Цркве.

Њ.П. Епископ канадски Г. др Митрофан служи Српској Православној Цркви на северноамеричком континенту у својству епископа преко 34. године. Никада није био повод за саблазан кроз драматичну реорганизацију, скривено инкорпорисање, или неодобрено реструктурисање онога што су претходни Епископи чинили. Ово није било тема у Епархијама Српске Православне Цркве на овом континенту све до 2018. године, када је накнадно откривено да је 22. јуна 2017, односно 18. јула 2017, (Види регистрацију корпорације “Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America) спроведена реформа без знања двојице чланова Епископског савета. Епископ Митрофан је за време свога архипастирског рада на овом континенту учествовао у измирењу болне поделе Цркве у Америци и Канади, избегавао је судове, и било какав вид сукоба, са Православним Србима. Епархију источноамеричку је предао свом наследнику у здравом духовном, административном, и финансијском стању (Види Записник о примопредаји Епархије источноамеричке 30. септ. 2016). Питање његове лојалности Српској Православној Цркви, и искључиво њеним ставовима, никада није било предмет разматрања. Овим скрећемо пажњу члановима Епархијског савета Епархије источноамеричке, да су се у покушају одбране свога садашњег Епископа од прозивки које не долазе од Епископа Митрофана, послужили нетачним подацима, полуистинама, и клеветом, сигурно у оним деловима који се тичу Владике Митрофана. Он никада није избегавао одговорност за нешто што је могло боље да се одради тако што је на своје претходнике покушавао да свали кривицу. Да ли по тој логици Њ.П. Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Г. Лонгин, или Њ.П. умировљени Епископ славонски Г. Сава, некадашњи Епископи аустралијско-новозеландски, требају да сносе одговорност за бројне судске парнице, и болну поделу Српске Православне Цркве у Аустралији?

Црква на овом континенту не жели такве појаве и зато поврх свега забрињавајуће је да, након смутног периода за Српску Православну Цркву у Северној, Централној, и Јужној Америци, којем су се сви надали да је дошао крај после Ванредног Црквеног Сабора у Клирвотеру, фебруара 2020, Епархијски савет Епархије источноамеричке истрајава у тумачењу спорних корпорација супротно одлукама Светог Архијерејског Синода. У интересу Цркве је, првенствено, да се напише истина о овим ставкама, мање ради личности Епископа Митрофана, већ ради будућности Српске Православне Цркве у Северној, Централној, и Јужној Америци.

Канцеларијa Епархије канадске

Прилози достављени Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве: