- У свему има и наше кривице и несналажења. Рецимо, ми нисимо умели на прави начин да објаснимо геноцид који је извршен над нама у Другом светском рату и етничко чишћење у рату деведесетих. Ми немамо музеј геноцида.
Право питање, које нико не потеже, је: колико су Срби изгубили својих терторија у 20. веку? Оквирно, између 30 и 40 одсто!
Изгубили смо све територије у Славонији, Далмацији, у остатку Хрватске, а ваља подсетити да је чак 91 општина у Бановини Хрватској, пред Други светски рат, имала већинско српско становништво, а свака је имала бар по неколико хиљада становника.
Срби су изгубили општине у Босанској Крајини и у Херцеговини.
Изгубили смо косовскометохијске и део црногорских општина. А не треба заборавити да је црногорска нација створена декретом. Македонска нација је Брозов и ваткански пројекат. Створили су им нацију, узели најудаљенији наречје српског језика, тако су им дали језик и писмо. Да су остали са статусом националне мањине, никада не би могли да се одвоје од Србије“, рекао је у „Српском свијету“ историчар, др Момчило Диклић из Института за европске студије, један од најбољих познавалаца српско-хрватских односа, аутор 15 монографија и бројних научних радова и студија из ове области.
Ретко се објашњава ко је и на какав начин ушао 1918.у Југославију. Наиме, тада се непризната држава Словенаца, Хрвата и Срба у којој је, по Павелићевим речима, било око 30 одсто Срба, и у којој су Срби апсолутно били конститутивни народ, припојили Србији, којој су се нешто раније прикључиле Војводина и Црна Гора.
Неприродно је што је касније целокупна јадранска обала, потпуно нелогично и неразумљиво, припала Хрватима“, вели др Диклић и додаје да су занимљиви подаци о броју Срба пре дргог светског рата.
По попису становништава из 1948. само Срба било је 543.795 , што је чинило 14,5 одсто укупног становништва и било их је мање за 92.489 или 11,5 одсто у односу на попис из 1931. То је резултат ратног страдања, али се процењује да је чак и до 200.000 Срба тенденциозно расељено, углавном у Војводину у периоду 1945. до 1948.
Последњи валидни попис становништва у Хрватској био је 1981. године. По том попису, Срба је у Хрватској било 540.000, а Југословена, од којих је 82 одсто било Срба, 379.000. Неке процене пред почетак рата у Хрватској деведесетих су биле да се број Срба кретао и до 920.000 па и 940.000. Сам Туђман је у једном тренутку рекао да је Срба, пред рат деведесетих било око 18 одсто у односу на укупан број становника, а многе процене кажу да ће Срба, уколико се ове године, и поред пандемије одржи попис становништва, тај број пасти испод три одсто, чиме су планови хрватских и усташких идеолога реализовани, нагласио је гост „Српског свијета“ и указао да су Срби, одлазећи из неразвијенх крајева у велике градове, у другој, трећој генерацији, бивали асимиловани губећи у потпуности свој национални идентитет.
„У свему има и наше кривице и несналажења. Рецимо, ми нисимо умели на прави начин да објаснимо геноцид који је извршен над нама у Другом светском рату и етничко чишћење у рату деведесетих. Ми немамо музеј геноцида. Ми не умемо Европи да објаснимо да Хрватска користи нацистички поздрав. Нисмо умели да кажемо да поклич „За дом спремни“ иде уз нацистички подигнуту руку где маса на поклич „за дом, одговара – спремни“. То нисмо умели да објаснимо неком Швеђанину, Валонцу, тим пре јер је Хрватска чланица ЕУ. Подсетићу и да је уочи пријема у ЕУ донела најсавршенији закон о националним мањинама, али чији се ни један члан никада није применио, а ЕУ и то толерише“, изричит је саговорник „Српског свијета“ Др Диклић је објаснио како данас изгледа покатоличавање српске деце у хрватским школама, колико се дневно у Хрватској подноси захтева за промену имена, зашто никада није извршен попис српских жртава у Другом светском рату у Хрватској, колико је после рата деведесетих повећан број католика у Хрватској, колико је усташа отишло на Источни фронт, и колико их је, пресвучених у паризанску унифрому, учествовало у „ослобађању“ Србије, те колико је усташа било 1945. ; зашто никада није извршена „деусташизација“ Хрватске, зашто Степинац не може да буде проглашен за свеца, те каква је улога у „српском питању“ Мирослава Крлеже…
Ово је само део тема о којима је било речи у „Српском свијету“ са др Момчилом Диклићем, историчарем.
Гордана Јанићијевић, аутор и водитељ
Извор:
ИН4С Национална ТВ – најпосећенији инфо канал на Балкану
