УПОТРЕБА седатива у Србији смањена је, изгледа, само на папиру. Док званична статистика показује да је број кутија, из групе анксиолитика, издатих прошле године мањи за готово трећину у односу на 2011. годину, стручњаци упозоравају да се у пракси ништа није променило, и да је број зависника све већи. Јер, народ је нашао начина да ”превари систем” и да се, довијајући се на разне начине – од немања рецепта, до долажења до њега преко других лекара – снађе.
Лекове за смирење у Србији, о трошку осигурања, пије више од 1,3 милиона становника. И сви они, да би добили терапију, морају да имају налаз психијатра. Изабрани лекар, по прописима који важе већ више од годину дана, може да пропише лек на три месеца. Када прође тај рок, једина адреса за седатив јесте психијатријска установа.
Према званичним подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, прошле године је издато 6.932.840 кутија лекова, док су лекари 2011. године прописали 9.437.778 кутија седатива. Из касе Фонда издвојено је прошле године 602.333.701 динар, а 2011. године 825.250.548 динара.
– Прописивање седатива није се значајно смањило, можда тек за проценат – каже др Весна Вујичић, директор ДЗ ”Савски венац”. – До три месеца ове лекове прописује лекар опште праксе, а после морају код психијатра или неуропсихијатра. Повећано је само учешће грађана у партиципацији.
У апотекама кажу да је један од ”омиљених” начина да се лек купи мимо прописа извештај специјалисте, најчешће интернисте, и то без рецепта који издаје изабрани лекар.
– Бензодијазепини стварају зависност и она настаје због некритичне примене у виду самолечења – упозорава професор Медицинског факултета др Иван Димитријевић, начелник Одељења за болести зависности Клинике за психијатрију КЦС. – Пацијенти сами узимају ове лекове, дозирају колико они мисле да треба и упадају у замку позитивних ефеката. Тада постају зависни о седативе. Физичку зависност стварају и лекари који прописују ове пилуле као помоћна средства у лечењу хипертензије, срчаних проблема или желудачних сметњи. Тако додатна терапија постаје заправо главна.
Др Димитријевић наглашава да је добро увођење контроле код прописивања лекова, али истиче и да постоје разни канали да болесници набављају сами ове лекове.
– У пракси често чујем да пацијенти кажу како ће сами набавити лекове – прича проф. др Димитријевић. – Не испитујемо даље како ће они доћи до тог лека. Употреба седатива није се значајно смањила, јер видим људе који имају проблем и зависни су од ових медикамената. Они ће све учинити да дођу до таблета за смирење.
Новости
