Талас отпуштања у Србији: Без посла остало неколико десетина хиљада људи

Да ли СМС поруком, имејлом или лично, тек од почетка године у Србији све је више отказа у фирмама, више од 300 људи у Нишу у фабрикама Јура и Шинвон остало је без посла до почетка фебруара, пре неколико дана и у зрењанинском Дрекслмајеру одређен број радника је отпуштен иако менаџмент компаније није прецизирао колико.
Синдикати напомињу да су и фирме попут Аеродрома или Ер Србије десетковане, а велика отпуштања најављена су и у ваљевском Крушику.

Радници Јуре и Шинвона, који је у стопостотном власништву Јуре, тврде да су за отказе сазнали преко СМС-а, потврду тога из јужнокорејских компанија јуче нисмо успели да добијемо, као ни њихов одговор колико је тачно људи отпуштено и због чега.

Закон о раду није предвидео уручење отказа телефонским порукама, већ се, како се наводи у члану 185, решење о отказу мора доставити запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог.

Уговор о раду отказује се решењем, у писаном облику и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку, а ако послодавац запосленом није могао да достави решење лично, дужан је да о томе сачини писмену белешку.

У том случају, Закон налаже да се то решење објави на огласној табли послодавца и онда се по истеку осам дана од дана објављивања сматра достављеним.

„Када гледате Закон о раду СМС поруком не можете да неком уручите отказ, ту се ради вероватно о информацији о добијању отказа, односно о томе да уговор неће бити продужен. Ако са правне стране то није кршење закона, са људске стране апсолутно је неприхватљиво да неко добије поруку, отвори и доживи шок када схвати да више није запослен“, каже за Данас председница АСНС Ранка Савић.

На овакве ствари смо се од Јуре, како каже, већ привикли, тако да ништа више не може да изненади, али би било добро да се надлежни изненађују и реагују.

„У Јури смо 10 пута покушали да организујемо синдикат, али је то била потпуно немогућа мисија. Ко год покрене причу о оснивању синдиката, буде позван на разговор и запрети му се раскидом уговора о раду, а не можете терати људе да губе посао да би основали синдикат“, напомиње Савић.

Она каже да све ово што се сада дешава, а отпуштања има у свим сегментима привреде, од туризма до малих и средњих предузећа и занатских радњи, најављено је још крајем прошле године. Савић напомиње да су фирме попут Аеродрома или Ер Србије десетковане и да је од почетка кризе изазване епидемијом короне у Србији на десетине хиљада људи изгубило посао.

„Огроман је списак компанија које смањују број запослених, најсвежији је пример Крушика из Ваљева, који ће отпустити ове године најмање 800 до 1.000 људи“, истиче председница АСНС-а.

Савић напомиње да је у Крушику сада „борба“, јер без посла остају људи који су по пет, шест, али и 10 или 12 година радили на одређено време, што је кривица и ове државе која је то дозволила.

„Дешава се да се не поштује Закон о раду, држе раднике на одређено 10 година, а онда им кажу није то отказ, већ се не продужава уговор. Па да си поштовао Закон тај запослени би после две године имао уговор на неодређено. Зато смо сада у огромном проблему“, истиче Савић и наглашава како институције система не функционишу и када они не раде свој посао, слабо шта можете да урадите.

Због кризе је угрожена цела привреда, напомиње, отпуштања су свуда, а једино где их није било за сада јесте јавни сектор.

„Тек ћемо да видимо последице свега, десетине хиљада људи је остало без посла од када је почела криза, али ви нигде не можете да нађете званичне податке јер пре ћемо сазнати колико их је у Немачкој остало без посла него овде“, каже Ранка Савић.

Председник УГС Слога Жељко Веселиновић каже за Данас да ће највише отпуштања бити у фабрикама које су добијале субвенције државе, а баве се производњом каблова или пресвлака и патосница за нове аутомобиле, пре свега, у Немачкој.

„Проблем је у томе што су те фирме везане за производњу аутомобила и производе онолико колико наруџбина има. Због епидемије продаја је пала, а највећи број људи који ће остати без посла је из тих нискобуџетних компанија које су везане за глобалну производњу“, каже Веселиновић.

Дракслмајер је, истиче он, смањио број радника, али у складу са Законом и колективним уговором, а одбио је и помоћ државе у минималцима јер је услов био тај да не сме да се отпусти више од 10 одсто запослених.

„Највећа опасност је у корејским, турским, кинеским фирмама, на пример Шинвон у ком су људи добили отказе СМС-ом, то је ћерка фирма Јуре и сви смо свесни шта је Јура претходних 10 година радила – отпуштала, избацивала оне који хоће да оснивају синдикат, терала да носе пелене, највећи мобинг је био ту, јер код њих не постоји култура синдикалног организовања нити социјалног дијалога“, напомиње Веселиновић.

Он подсећа на то што је пре неколико година Јура инспекцији рада у Нишу поклонила неколико аутомобила, те да на основу тога себи могу да дозволе луксуз да отпуштају СМС-ом.

„Плашим се да ће такве и сличне кооперантске фирме каквих је доста, нарочито на југу, наставити са том праксом, јер не поштују законе. Да институције система раде свој посао натерале би их да све регулишу у складу са законом, али држава ћути, нема реакције“, наглашава Жељко Веселиновић. Недостатак реакције надлежних, напомиње он, довешће до додатних отпуштања, а то, како каже, може бити зелено светло и неким другим компанијама да се тако понашају.

Данас.рс