“Министар Синиша Мали биће прва особа која ће се наћи на удару новог закона, саопштили су инспектори из Сектора за порекло имовине у оквиру Пореске управе, првог дана након што је почео да се примењује Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу.” Овако би некако требало да гласи вест од 12. марта ове године, кад буде почео да се примењује поменути Закон, о коме већ неколико дана “расправљају” посланици у Скупштини Србије.
Требало би, али – неће. Из више разлога.
Нешто слично је предложио посланик Јединствене Србије Драган Марковић Палма током скупштинске расправе, више пута “боцкајући” министра Малог да покаже шта све има од имовине.
“Шта је још важно, господине министре? Важно је да када крене да се примењује овај закон, да изађе списак, да грађани Србије знају ко је предмет истраге и ко је предмет да је сумњиво зарадио свој капитал. Ја сам сигуран, ви сте били привредник, да ви и ја будемо међу првима. Ево, ја се сада пријављујем, и ви, и да виде грађани како смо ми пример да покажемо одакле нам, шта све имамо. Ви сте млађи од мене, али сте веома стручан човек. Више пута сам ја то могао да видим и ван ове Скупштине. Имали сте и компанију итд.”
За разлику од председника Вучића, који се свако мало буса у груди да ће он бити међу првима коме ће се проверавати имовина (родбину није помињао), Синиша Мали није поступио као његов шеф: није рекао, “него шта, мене првог”, него је помирљиво казао да су сви грађани пријављени “по аутоматизму, нема изузетака”.
Међутим, Мали је ту додао и оно што је од суштинске важности: “Када крене закон да се примењује од 12. марта, ми смо сви на располагању Пореској управи, као што већ и јесмо годинама уназад свим надлежним органима, који су надлежни да утврде да ли је неко незаконито стекао имовину и на који начин”.
Управо тако. Већ годинама су на располагању надлежним органима да ови ураде свој посао, а надлежни органи никако тај посао нису радили.
Јер, шта? Овај закон је потпуно непотребан. Пореска управа је могла, да је хтела и да је имала довољно људи (и понајпре да јој је било дозвољено), још од 2002. да унакрсно проверава имовину. Наиме, тада је донет Закон о пореском поступку и пореској администрацији, који је предвиђао унакрсну процену пореске основице, где се гледала разлика између вредности имовине на крају и на почетку календарске године, умањена за износ пријављеног дохотка.
Овај закон је већ постао пунолетан, а да се ова одредба практично није примењивала, што је својевремено признао и тадашњи министар финансија Душан Вујовић, напомињући у лето 2016. да не постоји системска унакрсна контрола свих прихода и имовине, већ – ако се случајно налети на нешто – налетело се.
Штавише, прошло је осам година од фебруара 2013. када је тадашњи директор Пореске управе Иван Симич најавио да за мање од два месеца (баш на 1. април) почиње “унакрсна провера имовине вредније од 35 милиона динара”.
Знамо и то како је прошло. Исто тако ће проћи и овај нови закон, још један “сувенир” у колекцији закона за чију примену недостаје фамозна еуфемистички названа “политичка воља”, односно апсолутна некажњивост највећег броја функционера. Ако примена закона зависи од “политичке воље”, онда то није закон, ако те који не дозвољавају да се закон спроведе институције ове државе не процесуирају, онда нит’ су то институције, нит’ је ово држава – сетимо се недавног Вучићевог признања да је он рекао полицајцима и припадницима БИА да слободно могу да хапсе Беливука и екипу…
Како је рекао Синиша Мали у Скупштини, овај посао унутар Пореске управе обављаће 20 “најискуснијих инспектора који раде већ дуги низ година у Пореској управи”. Што ти најискуснији инспектори нису проверавали оно што новинари КРИК-а пишу већ годинама о свој тој силној имовини министровој и сумњивим приходима? Што нису установили одакле му 60.000 евра годишње да плаћа школарину својој деци (како је сам Мали изјавио, “послали су му пријатељи из иностранства”)? Шта је са силним становима у Бугарској? Шта је било са оним кад је сам себи продао своју фирму за пола милиона долара преко офшор компаније, због чега га је Агенција за борбу против корупције пријавила Тужилаштву? Шта би са Вулиновим станом и “тетком из Канаде”? Примери само извиру. Све су ово открили новинари КРИК-а, а шта су радили “најискуснији инспектори”? Шта је радило Тужилаштво?
Вест из октобра 2018. била је да се против Синише Малог више не води ни једна истрага – Више тужилаштво је рекло да Мали није починио ниједно кривично дело из њихове надлежности, укључујући прање новца, проследило је случај Првом основном тужилаштву, које је проверавало само да ли је Мали пријавио сву имовину, да би му након свега понудило да плати 200.000 динара у добротворне сврхе како би обуставило поступак против њега.
Тако функционише систем, тако ће да функционише и надаље: онај ко се сумњичи за прање пара – постане председник Координационог тела за спречавање прања новца и финансирање тероризма. Онај чија имовина свакако треба међу првима да буде проверена, налази се на челу Министарства финансија, чији је део Пореска управа – која треба да проверава порекло имовине.
Нова.рс
