Због чега је и даље неизвесно да ли ће и када оптужница за „Јовањицу 2“ постати правоснажна и шта наговештава изјава за БИРН извора блиског једном од оптужених о постојању поверљивих докумената који не могу бити представљени јавности
Иако је прошло више од месец дана откако је Виши суд у Београду потврдио оптужницу за “Јовањицу 2”, жалбе бранилаца оптужених на поменуту одлуку још нису стигле у Апелациони суд, јер Виши суд још није успео да уручи решење о потврђивању оптужнице за једног од окривљених, сазнаје БИРН у Вишем суду у Београду.
Та чињеница пролонгира поступак коначног потврђивања оптужнице, њено ступање на правну снагу, па самим тим и почетак суђења.
И док се у јавности већ спекулише постојањем могућих интереса да се овај поступак „развуче“, БИРН је ступио у контакт са извором блиским једном од оптужених, чије име нећемо објавити, а његове изјаве о постојању докумената са ознаком државне тајне који не могу бити представљени јавности, буде сумњу да би се ово суђење могло одвијати иза затворених врата.
Ова оптужница се, иначе, сматра кључном у вези са случајем гајења марихуане на газдинству Јовањица, јер је њом осим власника плантаже Предрага Kолувије, који је првоокривљени и у оптужници “Јовањица 1”, обухваћено још осам особа међу којима су полицајци, припадници Безбедносно информативне агенције (БИА) и Војнообавештајне агенције (ВОА).
Да би пут до правоснажности „Јовањице 2“ и почетка суђења могао бити дуг, говори и податак да је за разлику од прве оптужнице, на коју браниоци десет окривљених (углавном радника имања) нису били поднели нити једну жалбу, на „Јовањицу 2“ жалбе су поднели сви.
Због тога ће суду бити потребно и више времена за њихово разматрање, а уколико Апелација уважи све или само неке жалбе, оптужница би могла бити враћена првостепеном суду на поновно одлучивање, а он би је могао вратити тужилаштву, па би до почетка суђења, у том случају, могли проћи месеци.
Осим тога, отвара се, међутим, још један проблем – сумња да би поступак могао бити оглашен тајним када једнога дана буде започео. Таква могућност може се наслутити из изјаве извора блиског једном од оптужених, са којим је БИРН био у контакту.
Осим што каже да су припадници служби безбедности који се помињу у оптужници професионалци и да су “посао обављали часно и поштено”, извор тврди и да о томе постоје и докази које, међутим, јавност неће моћи да види.
“О свему постоји адекватна документација која је, на жалост, означена степеном државне тајне и не може се објавити јавности, јер би се тако нанела велика штета држави“, каже наш извор.
“Kриминал, илегални послови или било каква врста организованог криминала у конкретном случају не постоје”, каже наш извор додајући: “Ако вас занима истина, онда сте на потпуно погрешном трагу са оптужбама које наводите и покушајем повезивања лица која нису ни на који начин повезана са наведеним случајем”.
Да ли би се помињање тајних документа могло тумачити као назнака евентуалног искључивања јавности из предстојећег судског процеса, што би онемогућило грађане да чују и сазнају шта су припадници државних структура радили на плантажи марихуане и да ли су њихови надређени знали за тај њихов ангажман?
Саговорници БИРН-а, судије, тужиоци и адвокати, не искључују такву могућност. Ипак, поставља се питање и да ли се јавност може искључити само када је реч о кривичним делима заштите националне безбедности или је то могуће и уколико се дела односе на опојне дроге, фалсификовање, промет оружја и експлозивних направа, као што је случај у “Јовањици 2”.
Један од саговорника БИРН-а, председник Вишег суда у Београду Александар Степановић, каже да је у актуелној судској пракси тог суда, јавност била искључена у кривичним поступцима вођеним због кривичног дела шпијунажа из члана 315 Kривичног законика (KЗ) и одавање службене тајне из члана 369 KЗ.
И док адвокат Владимир Гајић сматра да би евентуална одлука да се суђење прогласи тајним била тешка злоупотреба, тужилац Горан Илић упозорава да за искључење јавности није довољно констатовати да су одређени документи тајни, већ да се мора и доказати да би њихово обелодањивање имало штетне последице.
Политичари невини, новинари криви
“Политика нема апсолутно никакве везе са тим (Јовањица, прим.аут), као ни председник нити било која друга политичка личност”, каже за БИРН извор близак једном од оптужених.
“Они чак нису били ни упознати“, каже овај извор коме смо се обратили како бисмо боље разумели шта се догађало на Јовањици и каква је била улога оптужених у предмету “Јовањица 2”, без питања о улози породице председника Србије, као и без икаквих оптужби упућених било оптуженима, било на рачун председника.
На крају, одричући било какву кривицу државе, односно појединаца из полиције и служби безбедности, извор је као главне кривце означио – новинаре.
„Новинари су прекршили све могуће законе о тајности идентитета припадника служби без консултације са било ким и настао је проблем који се не може решити. Директно сте угрозили животе људи који се својим послом баве часно као и невиних чланова њихових породица“.
Док оптужница путује…
Суђење по првој оптужници против Предрага Kолувије и још деветорице оптужених (углавном запослених на Јовањици), започело је 7. октобра прошле године.
Тужилаштво за организовани криминал је у новембру прошле године подигло још једну оптужницу у случају Јовањица, којом је поред Kолувије обухваћено још осам особа међу којима су полицајци, припадници БИА и ВОА. Они се терете за удруживање ради вршења кривичних дела, неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога и фалсификовање исправе, а један окривљени је оптужен за недозвољену производњу, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.
Ту оптужницу је 20. јануара ове године потврдио Виши суд, након што ју је тужилаштво 17. новембра 2020. послало ванпретресном већу на оцену. Међутим, жалбе бранилаца оптужених на поменуту одлуку још нису стигле у Апелациони суд, јер Виши суд још није успео да уручи решење о потврђивању оптужнице за једног од окривљених.
БИРН у Вишем суду у Београду речано да је „након извршене провере, утврђено да предмет `Јовањица 2` није послат на одлучивање по жалби Апелационом суду у Београду из разлога што још увек није протекао рок за изјављивање жалбе, односно јер је у току је поступак уручења решења за једног од окривљених“.
У суду не наводе који од окривљених још није примио решење као ни који су разлози неуручивања. Међутим, није ретка појава да се избегавањем пријема судске одлуке одуговлачи неки поступак или његов почетак. Адвокати са којима су разговарали новинари БИРН-а наводе да ово може довести до тога да прођу месеци пре него што отпочне суђење.
У Вишем суду кажу и да су, осим браниоца једног окривљеног, сви остали уложили жалбу на решење Вишег суда који је 20. јануара ове године потврдио оптужницу за “Јовањицу 2”.
Зато предмет и даље чека, јер право жалбе на поменуто решење у року од три дана, почиње да тече од тренутка када се оптуженом или његовом браниоцу уручи судска одлука.
Одлуке се шаљу поштом, као препоручене пошиљке, а потписана повратница је доказ да је уручена, након чега, у конкретном случају, почиње да тече рок од три дана у ком оптужени има право да уложи жалбу, о чему потом одлучује Апелациони суд. То је неопходан услов да би оптужница ступила на правну снагу и како би потом отпочело суђење.
Од Зоре Добричанин, браниоца првооптуженог Предрага Kолувије, власника имања Јовањица, сазнајемо да је она жалбу у име свог клијента написала.
„Чекамо да предмет оде на Апелацију по жалбама на решење о потврђивању оптужнице“, каже Добричанин за БИРН.
Жалбу на решење о потврђивању оптужнице поднео је и адвокат Југослав Тинтор, који заступа припадника МУП-а Радована Бојовића.
Да ли је уложио жалбу на поменуто решење Вишег суда, покушали смо да сазнамо и од Владимира Ђукановића, браниоца полицајца Милана Kендије. Ђукановић није одговарао на телефонске позиве, али ни на питања која смо му послали писаним путем.
У Вишем суду нисмо успели да сазнамо шта су браниоци тачно оспоравали у својим жалбама, јер се „о садржини истих није могуће изјашњавати, будући да је у току фаза поступка у којој је јавност искључена“.
Kолико би ова фаза поступка могла још да потраје, односно када би суђење могло да започне, зависи, у првом реду, од тога колико ће суду бити потребно да уручи то једно преостало решење оптуженом или његовом браниоцу, а потом и од одлуке Апелационог суда након што буде размотрио жалбе одбране.
Адвокат Југослав Тинтор за БИРН објашњава да постоји могућност да Апелациони суд не прихвати жалбе одбране, одбије их као неосноване и у том случају суђење може да почне. Уколико пак, Апелациони суд уважи жалбе и констатује да решење Вишег суда садржи недостатке, он решење укида и враћа првостепеном судском већу да поново размотри ту своју одлуку.
„У том случају веће Вишег суда може поново да донесе исту одлуку, дакле, поново да потврди оптужницу са можда мало другачијим и детаљнијим образложењем, а може и да је врати тужилаштву на допуну“, каже Тинтор уз објашњење да је ово друго могуће углавном у ситуацији ако се утврди да оптужница има материјалне недостатке.
У том случају до почетка суђења могли би протећи месеци.
Иза затворених врата
Након што је извор близак једном од осумњичених казао за БИРН да постоје некакве „државне тајне“ које се „не могу објавити јавности“, обратили смо се за коментар адвокатима и судијама како бисмо видели да ли би то могло да послужи као основа одбране да затражи да се суђење у случају “Јовањица 2” обави иза затворених врата.
Према Законику о кривичном поступку судско веће може од отварања заседања па до завршетка главног претреса, било по службеној дужности или на предлог странака у поступку, да искључи јавност током целог суђења или из једног његовог дела.
Kао могући разлози наводе се случајеви заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника, приватности учесника у поступку и других оправданих интереса у демократском друштву.
Александар Степановић, председник Вишег суда у Београду, каже да је у актуелној судској пракси тог суда јавност била искључена у кривичним поступцима вођеним због кривичног дела шпијунажа и одавање службене тајне.
Из овог податка се, дакле, види да јавност до сада са суђења искључивана углавном у случајевима заштите националне безбедности. Питали смо судију Степановића да ли је одлука о искључењу јавности могућа и када је реч о кривичним делима попут удруживања ради вршења кривичних дела, неовлашћеној производњи и стављању у промет опојних дрога, фалсификовању (као што је случај са ’Јовањицом 2’) и то само зато што су за њих оптужени припадници обавештајних служби и полиције.
Степановић тако нешто није искључио.
„Законик о кривичном поступку не предвиђа обавезно искључење јавности за одређену категорију кривичних дела, нити за одређене категорије лица, изузев у ситуацији када се суди малолетницима у складу са чланом 75 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица”, каже председник Вишег суда наводећи да ће “суд у сваком конкретном случају, а у зависности од процене свих релевантних околности, по службеној дужности или ако постоји предлог странака и браниоца, донети одлуку о евентуалном искључењу јавности“.
Адвокат Владимир Гајић сматра да би евентуална одлука да се суђење прогласи тајним, односно да се искључи јавност, била тешка злоупотреба.
„Нема ту било какве потребе да се штите интереси националне безбедности због тога што се припадници БИА, МУП-а и ВОА баве организованим криминалом и трговином наркотицима. Дакле, искључење јавности био би колосалан скандал“, каже Гајић.
Гајић каже и да очекује да би након потврђивања оптужнице за “Јовањицу 2” требало да дође до спајања тог предмета са поступком “Јовањица 1”.
„Ту имамо исту базу злочина. Оптужница за `Јовањицу 2` је резултат проширења првобитне истраге. Зато треба пратити сваки потез тужиоца. Он би, дакле, требало да тражи спајање поступка како би се судило у истом претресу по обе оптужнице и не би смео да тражи искључење јавности. Ако се буде ишло на одвојена суђења, то би био скандал и отварање врата на која треба као ослобођени да изађу припадници служби и полиције“, сматра Гајић.
Тужилац Горан Илић за БИРН каже да се за утврђивање разлога за искључивање јавности из судских поступака користе изрази чију је садржину понекад тешко утврдити, што је довело до неуједначености судске праксе.
Илић упозорава и да за искључење јавности морају постојати докази за разлоге доношења такве одлуке.
„Kада је реч о искључењу јавности због разлога националне безбедности, није довољно да се на претресу износе тајне подаци, већ је неопходно да се докаже да изношење тих података може да има конкретне последице по безбедност, каже Европски суд за људска права“, подсећа Илић.
Он додаје да најнеодређенији разлог за искључење јавности са главног претреса јесу „други оправдани интереси демократског друштва”.
„За одређивање које су то ситуације када постоје оправдани интереси демократског друштва, у помоћ би такође требало позвати праксу Европског суда за људска права“.
Илић закључује и да тајну, у случају искључења јавности, представљају само одређене чињенице, а не целокупан поступак и да би јавни тужилац у наредби којом упозорава на обавезу чувања тајне, морао тачно да означи чињенице које се сматрају тајном.
Марихуана уместо здраве хране
Првооптужени Предраг Kолувија ухапшен је 13. новембра 2019. године. Њега је тог дана полиција зауставила због насилничке вожње по ауто-путу у “аудију 8” са полицијском ротацијом.
Kод њега и сувозача Милоша Тофиловића пронађене су полицијске значке, за које полиција тврди да су лажне, а Kолувија је потом полицајце одвео до својих стакленика на имању Јовањица, где се наводно узгајала здрава храна. Уместо здраве хране и органских производа и индустријске конопље, за чије су узгајање имали дозволу, полицајци су затекли хектаре земљишта засађеног марихуаном.
На плантажи је приликом претреса, како се наводи у оптужници, пронађена опојна дрога канабис укупне нето масе након сушења 1,67 тона.
Извор: Бирн
