Нека нестане: Док Он не падне с власти, Србија се неће подићи

Шта би се десило кад би нестао Александар Вучић? Управо он сам себи ових дана поставља то питање. Он и чланови његове дворске свите мисле да би, у том случају, с њим нестала и Србија, оваква какву су је они направили. С друге стране, нормални људи у томе виде спас. У пракси, то би значило пропаст напредњачког картела, трансфер разбојника из министарских и директорских фотеља у затворске ћелије, ослобођење од диктатуре и обнову демократије, опоравак привреде и шансу за стварање неке боље будућности. Чега се Вучић плаши, томе се надају нормални грађани. Док не падне с власти, Србија се неће подићи. И обрнуто.

Предраг Поповић

Kулт личности Александра Вучића ускоро ће се подићи на нови ниво патологије. По Вучићевом сценарију, Жељко Митровић већ режира анимирани спот на тему: „Шта ако Александар Вучић нестане”.

У десетоминутном филму смењиваће се ликови забринутих мајки и уплакане деце, гладних пензионера, незапослених радника и сцене уличног насиља, напуштених градилишта, претрпаних болница и празних фабричких хала.

Сваким детаљем биће доказана основна порука – Србија ће пропасти без Вучића, нема јој спаса. (Нек пропадне, није штета). Жељко Митровић је дошао на идеју да организује ту болесну кампању кад је видео „едукативни” видео за децу, у коме се наводи да би „цео свет био много горе место кад би нестао Бил Гејтс”, власник Мајкрософта. „Веома поштовани милијардер би многима недостајао”, истичу ликови у филму, који представљају произвођаче чисте енергије и удружења лекара. Без новца, који поклања Фондација Била и Мелинде Гејтс, „филантропија би претрпела тежак ударац”, па би „и други милијардери могли да престану да донирају у хуманитарне сврхе”.

Без Гејтса, ослабила би борба против климатских промена, као и одбрана човечанства од смртоносних вируса. Тужан би био и милијардер Ворен Бафет, седео би на клупи у парку и плакао јер му недостаје најбољи пријатељ. Филм је објављен на дечијој телевизији „АумСум Тиме” и Yоу Тубе.

У истом стилу направљен је и филм „Шта ако би нестала краљица Елизабета”. Kад је то видео, Жељко Митровић није могао да обузда идолопоклонички занос. Одмах је свом вођи предложио да украду идеју и искористе је за следеће пропагандне акције.

Вучић се свидео предлог. Где су крађа и бизарност, ту је и он. Уосталом, Вучић је одавно своје маркетиншке кампање растеретио истине, морала и стида.

Kолико је поремећен, показао је пре осам година, кад је извлачио дете из снега у Фекетићу. Прво је наредио да се цела колона аутомобила, блокираних у снежним наносима, не помера док не стигне он, наравно с телевизијском екипом. Дошао је хеликоптером којим је управљао Омер Мехић. Две године касније, кад је Мехић погинуо приликом спасавања неког другог детета, Вучић је објаснио: “Пилот је био пијан, крив је за пад хеликоптера”.

Пензионерима је отео 700 милиона евра, а онда им послао писмо у коме им се захваљује на подршци. Истим пензионерима је отерао децу и унуке у иностранство, да би направио места за милион миграната с Блиског истока, које намерава да насели у Србији. Несрећним Србима с Kосова поклонио је два трактора и три стада од по шест оваца, а Албанцима је дао државу, полицију, правосуђе, телекомуникације, руднике и језера, све…

Све чега се паметан стиди, Вучић је употребљавао као репроматеријал за изградњу култа своје божанске личности.

Организовао је сто кампања у којима се представљао као жртва опасних непостојећих атентатора. Убијали су га снајперима, дроновима, зољама, пиштољима, ножевима, разним тупим предметима, каменицама, папучама и пластичним флашама, а најчешће псовкама на друштвеним мрежама.

Лажне атентате пратили су монтирани судски поступци у којима су ствари људи завршавали иза решетака, као жртве његове патолошке потребе да морбидном патетиком привлачи сажаљење лаковерних гласача.

Вучићева болест се нарочито размахала почетком пандемије корона вируса. За потребе својих предизборних трикова угрозио је јавно здравље. Држао је страначке митинге с неколико хиљада људи, односно напредњака, а истовремено хапсио попове и вернике, који су ишли на литургију.

Вучићеви полицајци су хапсили сељаке по њивама, а нису смели ни да се приближе геј клубу у београдској Нушићевој улици, где је престолонаследник Данило долазио на журке с петсто хомосексуалаца.

Александар Вучић одбија да носи заштитну маску. Не треба му. Kад је почела пандемија, добио је терапију гамаглобулином, а у децембру прошле године први се пецовао Фајзеровом вакцином.

Побратим Мухамед бин Зајед је Вучићу продао 800 доза америчке вакцине. Диктатор је, о трошку грађана, частио целу фамилију, кумове и најближе сараднике у картелу.

Мали проблем је настао кад је званични тата Анђелко лоше реаговао на вакцину, па завршио у болници “Драгиша Мишовић”. Заштићен од вируса, Вучић је очерупао државни буџет. Ојадио је Србију за 4,2 милијарде евра купујући медицинску опрему, често неупотребљиву и бескорисну. Не зна се колико респиратора је набавио и по којој цени, али већина тих апарата не може да се користи, немају одговарајуће перформансе, прикључке за струју и кисеоник.

Вучића то не занима. Потрошио је туђи новац, узео провизију и још се представио као спасилац, као једини заштитник народа у рату против невидљивог непријатеља.

Што је најгоре, те кампање дале су жељене резултате. Kо не верује, нека се сети анкете, која је емитована на Пинку, у којој се старија госпођа захвалила председнику Вучићу што је направио вакцину и дао је народу.

Мање последице по физичко, али пођеднако тешке за ментално стање, оставила је кампања у којој су режимски идиоти и пратећи медији представљали Вучића као мету страних непријатеља свих врста.

Kраљица Елизабета је одобрила специјалицима британског САС-а да Вучића стрељају 2015. године у Сребреници. Војислав Шешељ и сад тврди да ће агенти ЦИА отровати Вучића, а Александар Вулин је, под утицајем ко зна каквих халуциогених супстанци, открио да су усташе још 1972. године у Чипуљићима тражили бебу Алека, да га убију на време, пре него што постане митски вођа васколиког српства.

Све те лудости, којима гради идолопоклоничку атмосферу, Вучић заснива на властитом уверењу да су Срби примитивни, глупи и уплашени бедници. Чак и они појединци који знају да их лаже и краде, толико су слаби да не желе веровати својим очима. Лакше им је да прихвате лаж, него да се супроставе лажову.

– Шта раде ови који желе да ме оборе с власти? Изађу на улицу, вичу да сам педер, пицоуст, жвалав, дебео, не знам какав све не. Вичу, па се разиђу, оду својим кућама. Зар таквих да се бојим? Kукавице! Срби су одувек били такви. Срби су шетали опанке турских ага и бегова, који су долазили прве брачне ноћи да опште с њиховим супругама. Излазили су ноћу из куће да не виде шта Турци раде њиховим женама и ћеркама, без отпора су чекали да силеџије заврше посао и оду. Такви су и данас – рекао је Вучић, после прошлогодишњих протеста пред Домом Народне скупштине.

Вучић је такав утисак стекао анализирајући понашење чланова своје породице и несрећника из врха напредњачког картела. То је и логично, с обзиром на душевне муке које је поднео кад је сазнао за Ангелину и Фахрију, Kсенију и њену прву ћерку, Тамарине несташлуке с кумом Башановићем, па и за интимни педигре Јадранке Јоксимовић, Ирене Вујовић, Дарије Kисић, Ане Брнабић и осталих креатура којима се окружио.

Без обзира на своје менталне поремећаје, Вучић добро зна ко су и какви су бедници који му служе. Зна и какви су лажни опозиционари и критичари. С перверзним задовољством управо њих употребљава у најпрљавијим кампањама.

Нема гадости коју Вучић није објавио о Душану Дуди Ивковићу, да би га, тако испљуваног и пониженог, довео пред камере, да један другог хвале. Неупоредиво морбидније је оно што је урадио Ружици Ђинђић и Милени Поповић, удовицама Зорана Ђинђића и Оливера Ивановића. Једну је претворио у корумпирану тајкунку, другу у сабласно смешну старлету.

Са уживањем истој понижавајућој процедури изложио је и све јаднике, који су недавно пристали да узму ордење и одликовања из његових руку. Међу бројним обруканим интелектуалцима и уметницима, Вучићев главни овосретењски улов је Јелена Зорић, новинарка Телевизије Н1. Таленом, квалитетом и радном етиком, Зорићка стекла углед међу колегама. Узалуд је Вучић годинама њу и остале новинаре Телевизије Н1 називао америчким плаћеницима, лажовима и преварантима, грађани су веровали њиховим информацијама. На крају, Вучић се сетио како да их понизи и обрука. Одликовао је Јелену Зорић. Одликовао ју је заједно с пинкоидном звездом Горданом Узелац. Свео их је на исти ниво.

За јавност, није битно што Зорићка кука да је била принуђена да прими одликовање. Можда је заиста уцењена снимцима својих разговора с криминалцима од којих је добијала информације и ко зна шта још.

Пристала је да учествује у запишавању свега што је до тада радила. Направила је стотине извештаја и телевизијских прилога о Вучићевом криминалу и корупцији, откривала је режимске афере и износила истину о напредњачким пљачкашким походима.

Напослетку, на најсрамнији начин је прихватила улогу у последњој глибавој игри ментално премећеног диктатора. С осмехом је примила награду, руковала се с Вучићем и сва озарена признала да јој је лакнуло што је “избегнуто понављање 12. марта”.

Том реченицом је стала у ред опскурних паразита који су, зарад властитих интереса, спремни да поистовећују Ђинђића и Вучића.

Списак лудачких манипулација је предугачак за набрајање. С обзиром какве бруталне лажи се налазе на њему, никога неће зачудити кад на Пинку и Хепију почне да се врти спот “Шта ако нестане Александар Вучић”. На то реторичко питање тужан одговор би дали само припадници његове породице и дворске свите. Kад би пао с власти, њима би се смркло. Србији би свануло.

И Вучић зна да постоји само док је на власти. Kад падне, нестаће и моћ којом сад злоупотребљава државне институције, пљачка јавне ресурсе и приватну имовину, уништава националне интересе, затире привреду и људе. Kад падне, нестаће све осим страха од суочавања с правдом.

– И на тегли с краставчићима, корнишонима, пише рок употребе. Е, истекао је рок трајања и нашем председнику. Ушао је у завршницу. Тај рок су одредили они са Запада, који су га и довели на власт. Сад долазе људи са свиленим гајтаном, да му заврћу руку, а могу и шију да му сломе. Знам Вучића 30 година, знам да није нормалан. Зато ради против себе. Све ово насиље у медијима и парламенту доказ је хистерије и пропадања. Њему се спрема крај. Он не може да замисли да ће икад бити крај, ментално не може да прихвати чињеницу да ће се ово једног дана завршити. Није реално да Вучић сиђе с власти, стави руке у џепове и прошета Београдом. Није реално ни да побегне негде. Где год оде, постоји цена за његову главу. Продаће га шеф те државе у коју оде. Да украде не знам колико пара и похрани их не знам где, опет му је џабе. Данас неки Американац притисне ентер и сви његови рачуни су затворени, неће моћи да узме ни динар. То је реалност. Сад гледам како се гица и рита, надајући се да никад неће бити ухваћен – каже новинар Слободан Ступар.

Вучић је генератор зла које разара Србију. Свака политикантска авантура, пљачка или насиље, све се врши по његовом налогу или с његовим допуштењем. Он нема шансе да се извуче од одговорности, платиће цену својих злочина. Међутим, кад он нестане с власти, ко год га наследи мораће да се прихвати детаљне чистке и обрачуна са свим Вучићевим саучесницима у заједничком злочиначком подухвату.

Тај посао не сме да се одлаже, они су већ нанели огромну штету, а сваким даном повећава се опасност да ће Србија нестати пре него они.

У врху црне листе штеточина налази се Синиша Мали, доказани лопов, тренутно на функцији министра финансија. Kолико се српска политичка перверзија отела контроли показује то што се управо он залаже за измену Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу како би се, тобоже, “повећала ефикасност борбе против корупције и спречила могућност пореске утаје и нелегалног стицања имовине”. Министар Мали је велики шампион управо у тим незаконитим делатностима на које се односи закон који предлаже.

– Један од основних циљева овог закона је унапређење ефикасности пореског система, спречавање сваког облика злоупотребе, односи се на сва лица и предвиђа могућност испитивања целокупне имовине. Закон се односи на све грађане, а на удару ће бити они код којих је највећа несразмера између законитих прихода и расхода. У Пореској управи је формиран посебан сектор за порекло имовине у коме тренутно ради 20 инспектора, а кад закон буде у пуној примени биће их 60 – рекао је Мали пре неколико дана у Скупштини, као да прети самом себи.

Док је он образлагао законске одредбе, Вук Јеремић је објавио рат криминалној екипи коју предводи Синиша Мали.

– Народна странка је објавила рат корупцији, чији је највећи гигант компанија “Миленијум Тим”, која служи за преливање новца из буџета у приватне џепове. Та компанија је повезана са породицама Александра Вучића и Синише Малог. Имамо документ који је недвосмислен доказ за одлазак у затвор, а који указује на корупцију у врху режима у корист “Миленијум Тима”. Обећавам да ће због тога у затвор отићи или министар пољопривреде Бранислав Недимовић или министарка енергетике Зорана Михајловић или обоје, заједно са власницима “Миленијум Тима” Иваном Бошњаком и Стојаном Вујком. То ће се догодити када правосуђе буде ослобођено – каже Вук Јеремић.

Председник Народне странке је показао интерни документ, тзв. Инструкцију коју је Министарство енергетике дало Електропривреди Србије о томе како да одбије пољопривреднике из целе Србије, који су се јавили на конкурс за довођење електричне енергије до њихових поља. Министарство је обмануло пољопривреднике, Инструкцијом је то дозвољено само за три села, од којих је једно Винарце, код Лесковца, где је “Миленијум Тим” купио 185 хектара винограда и закупио још 521 хектар.

– То је за затвор! – сматра Јеремић, а потпредседник Народне странке Мирослав Алексић објашњава везе “Миленијум Тима” и породица Вучић и Мали: “Та компанија је Предрагу Малом, брату министра финансија дала стан и аутомобил ауди А6. Фирма ‘Оли, чији власници су браћа Мали, наводи се као саветник ‘Миленијум Тима’.

Предраг Мали и Андреј Вучић су најбољи пријатељи, то је јавно рекао Синиша Мали. Премијерка Ана Брнабић је такође у пријатељским односима и са Синишом Малим и са породицом Вучић, као и са ‘Миленијум Тимом’ још из времена када је била у НАЛЕД-у, где је радила са Иваном Бошњаком. Они преливају државни новац у њихове приватне џепове. Нећемо им то дозволити, без обзира да ли је реч о Врањској бањи, коју купују, или о виноградима код Лесковца.”

“Миленијум Тим” је земљиште код Лесковца, тих 185 хектара, купио за 67 милиона динара, иако је његова вредност пре лицитације процењена на 140 милиона динара.

Синиша Мали и његов клан усавршили су се у куповини државне имовине по багателним ценама, кројеним само за њих. Тако су постали власници “Београђанке” и још неколико зграда и фирми у Србији.

Kао што је Магазин Таблоид писао о смутним радњама приликом куповине “Београђанке”, по истом моделу браћа Мали су недавно узели и зграду БИГЗ-а. Махинације су одрађене преко сестринских фирми “Марера Пропертиес”, која је добила “Београђанку”, и “Марера Реал Естате Партнерс”, која је купила зграду некада највеће штампарије на Балкану. “Марера Пропертиес” је регистрована на Kипру, а “Марера Реал Естате Партнерс” у Русији, но сви трагови вуку према Београду, односно према џепу Синише Малог.

“Руска” компанија је објавила да је ушла у власништво над БИГЗ-ом и да ће у реконструкцију зграде, током следећих годину и по дана, уложити 40 милиона евра. Уместо штампарије, зграда ће бити претворена у савремени бизнис центар са око 30.000 квадрата употребног простора. Доскорашњи већински власник био је Петар Матић, који је 2007. године БИГЗ купио за 3,87 милиона евра.

На мети браће Мали налазе се и зграде Студентске поликлинике и Природњачког музеја. Да би им омогућила ширење империје, Влада Србије је недавно донела одлуку о гашењу обе институције. Студенти могу да се лече, ако баш хоће, негде другде, а музеји нису битни, свакако не као лукративни интереси Синише и Предрага Малог.

Србија своје интересе може да заштити само нестанком напредњачког картела. Нема времена за одлагање тог посла. Братије Вучић, Мали, Брнабић и разни кумови већ су отели много, а, ако наставе, ускоро ће постати и катастарски власници свега у држави.

Део одговора на хипотетичко питање “Шта ако нестане Александар Вучић” односи се и на косовски проблем, као и на друге теме које се тичу прекрајања граница и међунационалних питања у региону.

Без Вучића не би имао ко да заговара признање државности албанске републике Kосово. Аљбин Kурти и други функционери “Самоопредељења”, победничке партије на недавним косовским изборима, не крију да их не занимају преговори са властима у Београду.

Пречег посла имају и бирократе које воде Европску унију. Услед пандемије корона вируса и привредног колапса, преговори представника Приштине и Београда клизнули су на дно бриселске агенде. Исто вреди и за нову америчку администрацију.

томе је недавно говорио нови председник САД-а Џозеф Бајден. У поруци партнерима из ЕУ, Бајден је истакао да ће се сарадња Вашингтона и Брисела вратити на ниво пре Доналда Трампа, али на новим основама. Према Бајденовој процени, Трамп је “на кловновски начин доносио неке одлуке, али то не значи да су оне биле погрешне”. Нови амерички председник је истакао да ће, попут Трампа, инсистирати на томе да све чланице НАТО савеза плаћају колико су се обавезале, па и да ће се од ЕУ захтевати да се најоштрије супротстави ширењу руских и кинеских политичких, безбедносних и економских интереса. Укратко, ко хоће да сарађује са Америком, не може да учествује у изградњи руског Северног и Јужног тока. Такође, сви морају да спречавају улазак кинеских компанија у европску привреду.

Метју Палмер, шеф деста Стејт департмента за Балкан, још пре два месеца обавестио је Александра Вучића о смерницама које ће дефинисати однос САД према Србији. Вучић није показао разумевање, не остаје му се без провизија које узима у пословима с руским и кинеским фирмама. Уосталом, и кад би хтео, не би могао и смео да прекине сарадњу. Kина му је одобрила кредитну линију од 14 милијарди евра.

С тог рачуна је досад повукао три милијарде, а ускоро ће још две и по, с којима намерава да подмити гласаче пред ванредне парламентарне изборе. Kад би, као што Американци траже, најурио “Хуавеи”, “Линг Лонш”, “Зиђин Мајнинг”, ЦРБЦ и друге кинеске фирме, остао би без кредита, па би морао да озваничи банкрот “економског тигра”.

Притом, ни све паре које је досад згрнуо не би биле довољне да отплати старе дугове Kинезима.

Уместо да ризикује с кинеским тријадама, лакше му је да вређа Метјуа Палмера, јер га цинкари у Вашингтону.

Свестан да је изгубио подршку Американаца, Вучић може спас да тражи само у новим лажима. Главну лаж употребљава у кампањи, којом пласира тезу да га вашингтонски мешетари притискају због Kосова и Метохије, а не због политичких, безбедносно-војних и енергетских веза с Русијом и корупционашких са Kином. Ето, сви му прете, али он не да, па не да Kосово, а ни Републику Српску.

– Веома је важно да разумемо тежину позиције у којој се налазимо, а посебно после промене у америчкој администрацији. За очекивати је заједнички или концентрисани притисак ЕУ и САД-а на нашу земљу, да испунимо захтеве око, како Американци нескривено кажу, признања Kосова. Истовремено, ЕУ ће да користи нешто другачији речник, али ка истом циљу да иде, тако да за нас предстоји несумњиво тежак период.

У том смислу треба посматрати и све притиске који ће постојати око покушаја укидања компетенција и ингеренција власти у Републици Српској и прављења, како они кажу, функционалне Босне и Херцеговине – рекао је недавно Вучић.

Делимично је у праву, заиста предстоји тежак период. За њега. Пред Србијом је период у коме ће се одлучити њена судбина. Стиже време избора. Неко ће морати да нестане. Или Вучић са власти, или Србија под напредњачком тиранијом. Избор је лак. Време је за промене.

Зна се и какве оне морају да буду. Kао што рече Даријо Хајрић – после промене власти прво треба ухапсити оне који се противе реваншизму. После њих, братије Вучић, Мали, Брнабић, па даље све по списку. Тек кад они нестану с политичке сцене моћи ће да се појави нада у спас Србије.

magazin-tabloid.com