Србија да би покрила дугове и мањак мора да се и даље задужује. Лане позајмили од инвеститора 335,5 милијарди динара на домаћем и 1,75 милијарди долара кроз еврообвезнице на међународном тржишту

ДА би редовно намиривала своје дугове и покривала мањак у државној каси, Србија мора да се и даље задужује. Један од начина је продаја државних хартија од вредности.

Лане смо, на овај начин, позајмили од инвеститора 335,5 милијарди динара на домаћем и 1,75 милијарди долара кроз еврообвезнице на међународном тржишту. Међутим, сваке године Србија мора да плаћа и дуг по основу раније продатих хартија.

– У току 2013. доспева за отплату 178,5 милијарди динара хартија од вредности у домаћој валути, око 300 милиона евра обвезница старе девизне штедње, 72 милиона долара обвезница за Лондонски клуб и око 513,5 милиона евра хартија од вредности деноминованих у еврима које смо емитовали на домаћем тржишту – речено је „Новостима“ у Управи за јавни дуг Министарства финансија.

ДИНАРИ ИЛИ ЕВРИ? Динар је домаћа валута и сва примања буџета се убирају у динарима те је стога логично да се задуживање ради у домаћој валути – указују у Управи за јавни дуг. – Камата која се плаћа на динаре одређена је стопом инфлације, референтном каматном стопом НБС и ликвидношћу тржишта. Са аспекта контроле односа дуг-БДП, за који је везано фискално правило, задуживање у динарима дефинитивно има предност. Док је код задуживања у страним валутама увек присутан девизни ризик. Треба имати у виду колико ће девизни курс износити за те валуте у тренутку отплате дуга.

У поређењу са управо окончаном годином, износи нису значајно већи, чак су, код динарских хартија износи који треба да платимо у 2013. нижи за 65,5 милијарди динара.

Међутим, то се надомешта плаћањем дуга по основу хартија које гласе на евро. Рачунице показују да ће се, ако курс евра не премаши 125 динара у овој години, износ плаћен на име дуга по хартијама у еврима, „уклопити“ у износ који је лане више плаћен по динарским папирима.

Оно што је добро код овог начина задуживања је пад каматних стопа и приноса на хартије које емитује Република Србија, што значи да се држава задужује под повољнијим условима.

Тако се, на пример, државни записи који доспевају за три месеца продају уз камату 11,25 одсто, а цена је ишла и до 12,99 одсто у августу 2012. године. Док, рецимо, државни евро-записи издати на рок од 18 месеци носе камату од 5,05 одсто, а достизала је и 6,30 одсто у јуну прошле године.

Новости