Лазаревац: Док радници комуналног гладују “командант” и екипа попили 14.570 кафа и пићенца вредних 23.000 евра!

Задњих пар месеци у јавност су доспеле приче о великим проблемима радника “ЈПКП Лазаревац” којима десет година нису уплаћивани доприноси и порези. Иако лазаревачка општина као оснивач тог јавног предузећа књижи те доприносе и порезе као исплаћене, радници јавног комуналног предузећа никада нису видели тај новац нити могу остварити ни најосновнија радничка права. Дуг који постоји према радницима “ЈПКП Лазаревац” нарастао је на преко 18.000.000 евра. Треба рећи да су у задњих десет година на власти у Лазаревцу били социјалисти и напредњаци.  Две године власти социјалиста и осам година власти напредњака довели су око 700 радника комуналног предузећа и чланове њихових породица у жестоке проблеме тако да је око 2.000 Лазаревчана већ десет година у немилости неспособне и корумпиране власти.

Поставља се веома једноставно питање. Где је у протеклих десет година нестало преко 18.000.000 евра новца којим је лазаревачка општина требало да плати доприносе и порезе запослених у “ЈПКП Лазаревац”!? Новца који је про форма фактурисан као да је радницима исплаћен и као да су сва социјална давања и порези уплаћени али које они никада нису видели. Новца који је изгледа волшебно испарио из буџета лазаревачке општине. Веома једноставно питање на које би одговор пре свега требало да да Управа криминалистичке полиције и Служба за борбу против организованог криминала МУП-а Републике Србије. Треба наравно питати и Министарство за државну и локалну самоуправу и Министарство финансија шта они раде о том питању јер је веома јасно да је дошло до веома битних повреда Закона о раду, Закона о социјалној заштити а има ту и елемената више кривичних дела из Кривичног законика Републике Србије и то оних кривичних дела која су почињена са умишљајем.

Да читава прича око терора којем су већ десет година изложени радници “ЈПКП Лазаревац” буде још гротескнија доприноси и јавна набавка коју је почетком марта 2020. године обавила лазеревачка општина. Наиме ради се о јавној набавци за потребе репрезантације – бифе која је класификована као мала набавка. Процењена вредност те набавке износи 2.700.000 динара са ПДВ-ом. Вредност те набавке у еврима по данашњем курси износи око 22,970.01 евра. У тој набавци се таксативно наводи број кафа, киселих вода, чајева, лимунада, етц. Тако је лазаревачка општина и тадашњи председник општине Бојан Синђелић који је потписао овај уговор наручила 14.570 разних кафа. Према наводима из високо позиционираних напредњачких кругова блиских садашњем председнику општине Бојану Стевићу званом Џивџан који је у време потписивања овог уговора био државни секретар (гле чуда) у Министарству за државну и локалну самоуправу тадашњи председник лазаревачке општине Бојан Синђелић овај уговор није смео да потпише без претходних консултација са Бојаном Стевићем који је само који месец након потписивања овог уговора напустио Министарство за државну и локалну самоуправу и постао председник лазаревачке општине.

Оно што је око овог уговора најзанимљивије је да је он потписан у моменту када свет и Србију запљускује пандемија корона вируса и када огромна већина људи месецима остаје код куће и не одлази на посао због уведених анти корона мера. Контакт јавности са свим државним институцијама током 2020. године па тако и лазеревачком општином сведен је најамању могући меру и готово је био непостојећи током прошле године. Док је остатак Србије седео код куће страхујући од заразе, лазаревачки општинари су таманили кафе као да сутра не постоји. Ако је веровати уговору који су потписали они су у пандемијској години какву свет не памти поцепали веровали или не 14.570 кафа. Што обичних, што комплет а било је ту и кафућина. Омакла им се и понека лимунада, чај и кисела вода али већи део вредности тог уговора који је плаћен из лазаревачког буџета отишао је на кафу.

И док су се радници “ЈПКП Лазаревац” довијали како да прехране себе и своје породице, обезбеде им лекарске прегледе иако им нису уплаћивани доприноси уједно страхујући од смртоносног вируса “командант” и екипа лазаревачких напредњака на власти потаманили су 14.570 кафа.  Где ли је Радоје Домановић када нам је најпотребнији? На жалост ова лазеревачка прича није усамљена и сличних прича је пуна Србија. Прича којима је заједнички недомаћински и расипнички однос владајуће странке према јавним добрима и новцу пореских обвезника. Више је него сигурно да ту има и корупције и чак кривичних дела али о томе би свој суд требало да да правосуђе уз асистенцију полиције а зашто то није тако нека у овом случају пре свега размисле Лазаревчани а потом и сви грађани Србије.

Оно што је нас запањило су информације о корупцији и арчењу лазаревачког буџета које стижу до нас из како смо већ рекли кругова блиских владајућој напредној странци у Лазаревцу. Према речима нашег извора он једноставно више не може да гледа шта се ради и да о свему томе више не жели да ћути тако да ћемо у блиској будућности објавити читаву серију текстова о начину и методама на који се арчи буџет лазаревачке општине. Док јавни дуг Републике Србије експонентно расте не желимо само да ухватимо у кљешта оног вука на кога је повика већ да и лисице које месо једу нађу своје место. Оно које их чека у казнено-поправној установи затвореног типа.

Милинко Милинчић, Србијаданас.нет