Председник Србије Александар Вучић тврдио је синоћ у “традиционалном” гостовању на ТВ Хаппy да Вељко Беливук познатији као Веља Невоља није могао да изврши убиство адвоката Владимира Цвијана “јер је тада био у кућном притвору са наногицом”. Ова изјава занимљива је из два разлога, најпре што није у потпуности тачна и прецизна, а потом и због тога што је пре само неколико дана полиција ухапсила жену запослену у Управи за извршење кривичних санкција, која је наводно омогућавала Беливуку да несметано напушта кућни затвор, уместо да му контролише боравак у истом. Kакав је то заправо алиби?
С обзиром на то да је председник најобавештенија особа у Србији о апсолутно свим темама, а посебно оним горућим и у вези са свим злоделима Белиувукове криминалне групе, поставља се логично питање – откуд толика сигурност у Беливуков алиби кућног затвора, кад унапред зна, или бар сумња, да уз помоћ саучесника, он није био под надзором све време и да је чак стигао да путује и у иностранство – на базен.
Но кренимо редом:
Причао је синоћ председник Србије на једној од својих омиљених телевизија о својим успесима на пољу борбе против коронавируса, отварању фабрика, Ђиласу лопову, Маурициусима, опозицији која лаже, а онда се у једном тренутку дотакао и случаја проналаска тела адвоката Владимира Цвијана, за чију смрт је српска јавност сазнала три године касније.
Због читавог низа нелогичности, почев од места и времена када је његово тело нађено, до тога да је јавност за то сазнала много касније, појавиле су се спекулације да је Цвијан можда убијен, иако је тужилаштво јасно рекло да је реч о самоубиству. Опозициони лидери, али и део јавности, уперили су прстом одмах у владајућу странку , због чега је председник био испровоциран да се у својој “мелодраматичној монодрами” осврне и на смрт свог дојучерашњег блиског сарадника.
“Пре неки дан су писали, Цвијана је убио, иако га наравно нико није убио и ви то знате из обдукције, и тако лажу људи данима, не знају шта ће да ураде да би сакрили Маурициусе и Молдавије и остале своје лоповске рачуне, кажу убио га Веља Невоља, а био је присутан и Данило Вучић….”, рекао је Вучић а потом поменуо да није у реду да нападају његовог сина јер је он још увек за њега дете, а потом наставио:
“Kаква је то лаж, Веља Невоља то није могао да изврши јер је био у кућном затвору, притвору, са наногицом. Случајно је баш те датуме био у затвору. И сад ви тиме рушите и борбу против организованих криминалних група, јер ако тако нешто лажете, онда значи држава можда лаже и за нека друга убиства”, казао је Вучић.
Међутим, председник Србије је случајно погрешио баш у вези са тим датумом, јер је 5. јануара 2018. године, када је пронађено Цвијаново тело у Дунаву, Беливук био у притвору Централног затвора због убиства Властимира Милошевића. Тек након што је ослобођен за то дело, тачније у мају 2018. он је пребачен у кућни затвор због пребијања обезбеђења Милоша Вазуре, али – без наногице.
Све и да је био у кућном затвору с наногицом како председник тврди, чињеница да се иза решетака нашла и жена која је Беливука пуштала и да путује у иностранство за време издржавања казне, довољно је показала колико може бити чврст алиби звани боравак у кућном затвору.
Kо ту онда заправо руши борбу са организованим криминалом и зашто је председнику уопште требало да се бави “филтрирањем” потенцијалних убица човека који је извршио самоубиство, остало је нејасно.
“Нисам му ни отац ни жена”
Дотакао се председник Србије нешто касније поново Цвијана.
“Kажу што Вучић није обавестио некога да се упокојио Цвијан или не знам шта, па нисам му ни отац ни жена нити било шта у фамилији, што бих ја обавештавао било кога. Нити је државни функционер. Четири, пет година прошло је од када је отишао од нас, ушао у Сандуловићеву странку, не разумем људи. Био сам довољно пристојан све ово време, ниједну реч не говорим ни против кога. Немаш право то да радиш (вређаш), без обзира на то што сам мислио можда не све најбоље, али ћути, пусти, трагедија се догодила, пусти породицу. Не, Не, Лажи измишљај шта стигнеш”, рекао је Вучић а потом додао и да не зна ко је постављао његов споменик, да су рекли да треба да чита измишљено писмо, иако “одакле му” и да му не пада на памет да било кога, било шта лаже.
Марко Радоњић, Нова.рс
