После генерала, и некадашњи потпредседник владе СРЈ тврди да је председник Црне Горе издао некадашњу државну заједницу и то у најтежем тренутку – током војне агресије Алијансе на нашу земљу
После оцене Владимира Лазаревића, пензионисаног генерал – пуковника, да је Мило Ђукановић направио велеиздају током НАТО бомбардовања 1999, огласио се и тадашњи потпредседник владе СРЈ Никола Шаиновић са истим ставом – председник Црне Горе јесте починио издају и то, додаје, тако што је саботирао мобилизацију војске!
Лазаревић је, говорећи о чињеници да се црногорски војници данас на Kосмету налазе у саставу окупационих НАТО снага, од којих су својевремено бранили јужну српску покрајину, поручио да је то само наставак деловања црногорског руководства од 1999. – Зашто су то урадили? Тај одговор, ако га имају, треба да дају они који су то организовали. А најбољи одговор на то питање дала је пре неколико месеци нова америчка администрација која је рекла да им је црногорско руководство 1999. веома помогло за време НАТО агресије. Американци се 20-ак година након агресије захваљују руководству Црне Горе у оквиру тадашње СРЈ за велику подршку коју су пружили НАТО. То не само да није издаја, већ велеиздаја. Тако да ме не изненађује одлука руководства Црне Горе да пошаље своје војнике на Kосмет јер је само наставак њиховог деловања од 1999. Сви људи који су у томе учествовали требало би да се замисле због чега су то направили – открио је Лазаревић.
Одмагали
Никола Шаиновић, који је 1999. био потпредседник владе СРЈ, каже за Kурир да је генерал- пуковник у праву.
Додао бих, у прилог аргументацији, да је Влада Црне Горе, иако је била у саставу СРЈ, саботирала регрутацију. Војнике са војног резервног списка, пребацила је на резерву МУП, па је мобилизација била у малом проценту. Затим, МУП Црне Горе није пружио асистенцију мобилизацији. Јединице које су се попуњавале из Црне Горе су биле некомплетне. Обвезници из Црне Горе су били махом људи који су дошли добровољно. Саботажа мобилизације је била акт издаје – поручио је Шаиновић.
Мило носио у Брисел војне тајне, морао да буде ухапшен!
Милан Kнежевић, један од лидера Демократског фронта, каже у разговору за Kурир да је то о чему говори Лазаревић постало једна од најсрамнијих страница у историји Црне Горе.
– Управо је Ђукановић у октобру ’98. гласао да се наша тада заједничка држава брани свим расположивим средствима против НАТО агресије, а онда, пошто је почела, НАТО авионом одлетео за Брисел и као члан Врховног савета одбране однео све војне тајне Алијанси са којом смо били у рату. Ово је био један незабележен чин велеиздаје због којег је Ђукановић требало да одговора пред судовима наше државе.
Никад ми неће бити јасно због чега није ухапшен након повратка из Брисела – каже Kнежевић и додаје: – Kасније је он корисито наратив да је одласком у Брисел поштедео Црну Гору, страдање цивила и уништења инфераструктуре, а држава је проценутално имала веће губитке и по броју жртава и уништеној инфраструктури него Србија. Претварајући велеиздају у патриотски чин, Ђукановић је, у ствари, заокружио стандард забадања ножа Србији који је континуирано забадао од дана бомбардовања све до сад.
Ало.рс/Kурир/И.Т.
Pomišljao sam često da je ponašanje djukanovića i milogoraca u vremena teška i preteška za Srbiju i Srpski narod pokušaj da se spase crna gora. Takav način razmišljanja je istovremeno i utilitaran i neinteligentan. Utilitaran utoliko što u teškim vremenima zaista treba spasavati šta se spasti da, a neinteligentan jer liči na spasavanje palca na nozi po cenu da strada ostatak tela. Dugoročno gledano crnogorcima će se ovakva milova politika ljuto osvetiti, utoliko pre što se čini da je ovaj milov model postao obrazac političkog ponašanja crnogoraca (izigrali su Ruse bez naročite potrebe, povezuju se sa šiptarima koji samo misle gde će koju teritoriju da zgrabe, uče školu od hrvata, što se vidi i u politici i u običnom životu, ukratko trude se da postanu neljudi do kraja, nadajući se da će iz toga izvući neku korist)
Ovo njihovo ponašanje je za Srbe bilo strašno bolno, ali sad kad je sve prošlo, kad smo postali potpuno ravnodušni prema njima i njihovom bednom, kukavičkom i izdajničkom ponašanju u toku više od dve decenije, mislim da smo sad oslobodjeni od bilo kakvog osećaja obaveze prema njima. Kad njima bude teško, mi ćemo bez predomišljanja i osećaja krivice okrenuti glavu, čak ćemo ako nam to bude korisno raditi i protiv njih kao što su oni priznali nezavisnost kosova* i radili druge stvari protiv nas. Pa eto ih vatikanu i zapadu, neka sa njima uživaju. Ko neće brata za brata imaće tudjina za gospodara.