Србија нестаје. Државне границе нису дефинисане, привреда је у колапсу, здравствени систем је растурен, сваке године има мање око 95.000 становника. По стопи сиромаштва и просечној старости Србија је међу три најугроженије државе у Европи. Млади и образовани виде спас у бекству у иностранство, а стари и болесни немају где, осим на онај свет. Што је најгоре, чак 61,7 одсто грађана не верује да ова или било која друга власт може да реши проблеме с којима се суочавају. Режим Српске напредне странке је пресудно допринео овако катастрофалном стању. Док је Александар Вучић на власти, Србија неће имати шансу ни да заустави пропадање, а камоли за опоравак.
Милица Грабеж
Све што је урадио за ових девет година власти показује да Александар Вучић жели да види Србију на коленима. Нажалост, Срби и даље пузе. Не пружају отпор, не покушавају да одбране ни остатке елементарног људског достојанства и право на нормалан живот.
Сви нормални грађани, па и гласачи Српске напредне странке, свесни су ужасног стања у коме се налазе држава и друштво. Међутим, већина је изгубила веру и наду у могуће промене, па излаз тражи само у бекству.
Под режимом Вучића, који је на старе проблеме додао своје, Србија је престала да постоји као уређена држава, постала је територија на којој некако преживљава заједница од шест милиона очајних људи. То знају сви грађани, виде то по својим платама, пензијама, беди и безнађу. И у анкетама признају да знају колико је трагично стање у држави.
У истраживању, чије резултате је недавно објавила једна опозициона странка, 66 одсто испитаника је истакло очекивање да у наредном периоду стање у економији остане овако лоше или да се додатно погорша. Kао највеће проблеме с којима се суочава друштво, грађани наводе здравство, криминал и корупцију, пропаст пољопривреде, исељавање, низак наталитет и лош образовни систем. Статистика потврђује сваку од тих процена.
Пандемија корона вируса је показала све слабости здравственог система. У Србији је преминуло више лекара и медицинских радника него у свим бившим југословенским републикама заједно.
У Националном заводу за запошљавање има 2.300 младих лекара, али власт их није ангажовала. Нема ништа ни од обећане повишице плате од 10 одсто. Вучићев режим је новац из буџета преусмерио на набавку неупотребљивих респиратора, бескорисне заштитне опреме и неколико милиона вакцина, које сад дели грађанима Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.
Kупљеним вакцинама истиче рок трајања, а грађани Србије немају поверења у политичаре и лекаре из Kризног штаба. Уместо српских институција, алармантне податке објављују стране организације. Британски лист Економист пренео је информацију да је у Србији од 1. априла 2020. до 31. јануара 2021. године умрло 17.090 људи више него у истом периоду претходне године.
Од последица инфекције Kовида 19 умрло је око 5.000, а за осталих 12.000 се не зна узрок смрти.
Несагледиву штету наносе криминал и корупција. Поред класичног криминала, који актуелна власт стимулише и у коме учествује, велики проблем представља легализована пљачка. Подаци Пореске управе показују да је прошле године 435 фирми дуговало чак 50 милијарди динара.
Међу највећим пореским дужницима се налази и неколико државних предузећа, па и Радио-телевизија Србије. Директори тих и власници приватних фирми дугују милијарде, а јавни извршитељи плене плате и пензије, намештај и кров над главом грађанима због дуга од неколико хиљада динара.
Највећи порески дужници, попут Жељка Митровића, Предрага Ранковића Пецонија и Милана Бека, уживају у луксузу, купују камионе и авионе. С друге стране, 35.500 нормалних људи преживљава захваљујући једном тањиру чорбе или пасуља у Народној кухињи.
Према подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије (СИПРУ) стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености је 2019. године износила 23,2 одсто. За прошлу годину још нису објављене анализе, али, због пандемије, може се очекивати пораст стопе. Уосталом, Еуростат је објавио да је Србија, уз Молдавију, најсиромашнија држава у Европи.
У ризику од сиромаштва налазе се сви који месечно располажу с мање од 15.600 динара. Тај параметар показује да четвртина становника Србије, око 1,8 милиона, живи на прагу беде. У апсолутном сиромаштву, без довољно прихода за елементарне животне потребе, могућности да се запосли, школује и лечи, живи 7,2 одсто грађана Србије, дакле њих око 500.000. Новчану социјалну помоћ од 8.500 динара прима око 268.000 становника
. Законом је регулисано да се социјална помоћ исплаћује радно способним људима само девет месеци годишње, за остала три месеца морају сами да се снађу да преживе. Влада Србије нема податке о броју екстремно сиромашних, већ користи информације које се заснивају на статистикама и методологији Светске банке.
Помак у том смеру могло би да представља недавно усвајање Закона о социјалној карти, који би требало да омогући праведнију расподелу новца за социјално најугроженије групе и успостављање боље контроле социјалних давања.
У условима беле куге, против које се, наводно, бори Влада Србије, дечји додатак износи 3.084 динара. Влада децу стимулише са 2,5 евра, а издваја 260 милиона евра за изградњу фудбалских стадиона, стотине милиона за фонтане, гондоле, јарболе… Истовремено, Александар Вучић оптужује мајке да “могу коњу реп да ишчупају, али не желе да раде, лакше им је да рађају, узимају дечји додатак и тако живе на рачун државе”.
Тако мисли и министар Александар Вулин, који предлаже да се законом обавеђу сви примаоци социјалне помоћи да раде пуно радно време, “нека копају канале или чисте улице, нема хлеба без мотике…” Вулин много зна о раду, успешно га избегава 30 година. Ван политике нема ни дана радног стажа, али зарадио је довољно да купује виле на Дедињу, Бежанијској коси и, уз помоћ женине тетке из Kанаде, стан на Звездари.
Управо такав однос власти према основним животним питањима стимулише егзодус грађана. Откад је СНС на власти из Србије се иселило око 700.000 људи, углавном младих и образованих. Прошле године је тај процес успорен због пандемије, али то није променило намеру многих грађана да спас потраже у иностранству.
Чак 66 одсто младих планира да напусти Србију, што је највећи забележени удео од свих држава југоисточне Европе, тврди Макс Брендле, директор регионалне канцеларије “Фридрих Еберт фондације” за Србију и Црну Гору. Београдски Географски факултет направио је истраживање, које је довело до сличних резултата и истог закључка: млади се исељавају због економских разлога и очекивања већих прихода, али и због недовољно развијеног система подршке у земљи и неповерења у институције.
Даница Шантић, професорка Географског факултета, сматра да би веће шансе за запослење, боља социјална и здравствена заштита и једнаке шансе за напредовање били фактор због којих се не би људи исељавали. Уместо таквих, политички коректних објашњења, обични грађани конкретно и искрено истичу да желе да побегну од криминалаца из власти. Такође, вишедеценијске пљачке политичара на власти, на којој су се измењали сви актуелни учесници на политичкој сцени, довеле су до губитка наде у могуће промене на боље.
Странка слободе и правде је спровела истраживање у коме је, на питање да ли верују да садашња власт може да реши проблеме који нас муче, 45,7 одсто рекло да не верује, а 16 одсто каже да не зна. Анализа тих одговора показује да више од две трећине људи не верује не само да ова, него и следећа власт може да успешно реши нагомилане економске, али и политичке проблеме.
Тај проценат је исти као онај који се односи на радно способне грађане који планирају да оду из Србије чим им се укаже прилика.
У најтежем положају се налазе пензионери. Од 1,7 милиона пензионера, сваки други прима до 25.000 динара. Најнижу пензију, до 10.000 динара прима 104.000 пензионера, а са онима који месечно добијају мање од 15.000 динара, има их укупно око 325.000, који живе у апсолутном сиромаштву.
То није довољни ни за основне потребе, за рачуне за струју, воду и комуналне услуге, а нарочито не за храну, лекове и остале неопходне ствари.
Србија нестаје. Сваке године умре 40.000 људи више него што се роди, а још око 55.000 побегне у иностранство с намером да се никад не врати. Од 4.709 села, 1.200 је у фази нестајања. У 1.034 насеља има мање од сто, а у још 550 мање од по 50 становника. Подаци Пољопривредног института САНУ показују да је напуштено 50.000 кућа и да у још 150.000 нико не живи.
То је слика Вучићеве Србије, опљачкане и понижене. Народ без наде осуђен је на пропаст. Међутим, кад би престали да пузе, кад би се подигли, Срби би се лако и брзо ослободили напредњачког зла. Ако то не ураде данас, сутра ће бити касно, иза Вучића ће остати опустошена земља, лепа и богата свим и свачим, осим људи способних да се изборе за нормалан живот.
magazin-tabloid.com
наслов: Србија данас
